On je to izjavio na konferenciji za novinare nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom.
„Rekao sam predsedniku Porošenku da će Turska uvek podržavati teritorijalnu celovitost Ukrajine, uključujući i Krim. Turska nije priznala nezakonitu aneksiju Krima i nikada je neće priznati“, rekao je Erdogan.
Turski predsednik je naglasio da je Rusija tom prilikom zanemarila međunarodno pravo.
„Rusija govori da je u Siriju došla na zahtev Damaska. Zanimljivo, na čiji poziv je došla u Ukrajinu? Oni misle da su, s obzirom na to da su jaki, ujedno i u pravu? O tome ne može biti ni reči“, rekao je Erdogan.
Prema njegovim rečima, jedan od najvećih problema kojeg su se predsednici Turske i Ukrajine dotakli na sastanku su krimski Tatari, kao i da o tom pitanju između Kijeva i Ankare nema nesuglasica.
„Verujemo da problemi na istoku Ukrajine mogu biti rešeni isključivo diplomatskim i mirnim putem. Ankara podržava minski proces. Još jednom pozivam sve strane da prekinu vatru, povuku teško naoružanje i prepuste kontrolu granica Ukrajini“, zaključio je Erdogan.
Sporazum o slobodnoj trgovini
Ankara i Kijev mogli bi već tokom ove godine da potpišu sporazum o slobodnoj trgovini, izjavio je Erdogan.
Prema njegovim rečima, cilj je da se trgovinska razmena poveća do 20 milijardi dolara do 2023. godine, s obzirom na to da tržište Turske i Ukrajine broji 125 miliona ljudi.
„To je veoma ozbiljno tržište. Nadam se da će sporazum biti potpisan već ove godine“, istakao je turski predsednik.
On je podsetio da je Turska dala Ukrajini kredit u iznosu od 50 miliona dolara, i dodao da će Turska nastaviti da podržava Kijev kako bi se dostigla politička stabilnost u toj zemlji.
Učešće Turske u „deokupaciji“ Krima
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko pozvao je Tursku da aktivno učestvuje u procesu „deokupacije“ Krima.
On je takođe rekao da će se Ukrajina pozvati na Budimpeštanski memorandum, koji je potpisan 1994. godine od strane SAD, Velike Britanije, Rusije i Ukrajine, i kojim se Ukrajini garantuje bezbednost u zamenu za nuklearno razoružavanje, budući da je u toj zemlji nakon raspada Sovjetskog Saveza ostao veliki nuklearni arsenal.
