„Ovo je rusko izdanje moje poslednje knjige, koja je već objavljena u Srbiji. Njen sadržaj predstavlja rezultat mog naučnog istraživanja“, rekao je srpski ambasador, ističući da „Stara Srbija“ nije zvaničan stav Vlade Srbije o situaciji na Balkanu i da je ona napisana pre njegovog imenovanja na mesto ambasadora Republike Srbije u Ruskoj Federaciji.
„Danas gotovo zaboravljeno istorijsko-geografsko ime Stara Srbija nosi u sebi svu dramatiku cele srpske istorije“, zapisao je Terzić u uvodnim redovima ove knjige.
Luksuzno opremljena i ilustrovana, na više od 600 stranica, ova knjiga se, po autorovim rečima, bavi jednom velikom temom srpske istorije s kraja 17. veka do kraja 20. veka, i ima za cilj da ukaže na osnovne istorijske probleme Stare Srbije u poslednja dva veka (do razbijanja jugoslovenske države) koji su presudno opredelili sudbinu ove zemlje.
Prema Terzićevim rečima, glavna tema knjige je „proterivanje srpskog naroda iz centra Stare Srbije“ i „drama uništavanja naše kulture i civilizacije“.
„Stara Srbija je oblast koja obuhvata prostor Kosova i Metohije, Raški region, smešten na jugozapadu današnje Srbije, i Skopsko-tetovsku oblast, koja danas pripada Republici Makedoniji, a nalazi se na severu te zemlje. Suština knjige su politički, civilizacijski, demografski, religiozni procesi, to je pitanje proterivanja srpskog naroda iz centra Stare Srbije. Ovaj proces traje već više od 200 godina, a intenziviran je naročito posle Berlinskog kongresa“, rekao je Terzić.
Bivši ruski premijer prof. dr Sergej Stepašin ocenio je da je delo dr Terzića jedno od najboljih naučnih istraživanja o istoriji srpskog naroda.
„Sama knjiga govori o teškoj i tragičnoj istoriji Srbije i odnosima sa Rusijom, posebno nakon raspada Sovjetskog Saveza. Posle svih dešavanja pokazalo se da nam oni koje smo smatrali bratskim narodima zapravo nisu bratski, ni bliski, ali sada je očigledno, iskreno govoreći, da nemamo bliskijeg naroda od srpskog“, rekao je Stepašin.
Profesorka katedre komparativne politikologije MGIMO (Moskovski državni institut međunarodnih odnosa) Elena Ponomarjova ocenila je da danas živimo u „vanredno teškoj situaciji, u vanredno teškom vremenu“, da se u svetu dešavaju globalne geopolitičke igre, a da je „Balkan posebna zona svetske politike“. Ona je ukazala na to da se sve ono što se dešava Srbiji odražava i na Rusiju, a da nas ova knjiga tera da „sagledamo prošlost, da razmislimo o sadašnjem i da se zamislimo o budućem“.
Natalija Naročnicka, predsednica Fonda istorijske perspektive i rukovodilac Instituta za demokratiju i saradnju u Parizu rekla je da je Terzićevo istraživanje „epohalni odgovor na izazov epohe“.
„Ovaj rad se nesumnjivo može nazvati, sa naučne tačke gledišta — akademskim. Može se nazvati epohalnim odgovorom na epohalne izazove vremena i epohe lažnih vrednosti i mitova. To što se desilo sa Kosovom zapravo je posledica toga što je Zapad ohrabrivao radikalne militante OVK, a to je direktno uticalo na ono što se dešava i danas. Dešavanja na Kosovu dala su podsticaj radikalnim snagama, koje nemaju nikakvu vezu sa pravim islamom, da se ponašaju još agresivnije. Ono što se desilo na Balkanu u nekom smislu je probudilo nade islamskih radikala na uspostavljanje kalifata širom sveta. Evropa, naravno, to odbija da prizna. U Evropi nema dovoljno stručne literature o Kosovu, o tamošnjim Srbima, o međukulturnim odnosima, o seobi naroda, o demografskoj situaciji, počev od srednjeg veka. Nema nijednog naučnog dela koje bi ubedljivo prikazalo istorijski razvoj ovog ’čvora‘ međucivilizacijskih, međureligijskih i međudržavnih odnosa i geopolitičkih protivrečnosti do današnjeg dana“, rekla je Naročnickaja.
Episkop moravički i starešina Podvorja srpske patrijaršije u Moskvi Antonije Pantelić ocenio je da je knjiga dr Terzića dala mnogo, ne samo srpskoj i ruskoj, nego i svetskoj kulturi.
