„Knjiga je posvećena tragediji srpskog naroda, srpske pravoslavne civilizacije i mislim da treba da bude udžbenik za one koji žele da znaju istoriju i istinske razloge tragedije koja se desila u Jugoslaviji i Srbiji“, rekao je za Sputnjik bivši ruski premijer prof. dr Sergej Stepašin.
Kako je istakao, to je jedno od najboljih istraživanja istorije srpske nacije.
„Naziv Stara Srbija je istisnut iz leksike i istorijskog sećanja. To je veoma slično onom što se desilo sa bivšim Sovjetskim Savezom i u suštini sa ruskom imperijom. Mi nekako doživljavamo zajedničke tragedije i zato mi Rusi to dobro razumemo“, rekao je Stepašin.
Na prezentaciji u Skupštini grada Beograda, prof. dr Ljubodrag Dimić naglasio je da je „Stara Srbija“ od izuzetnog značaja za razumevanje istorije srpskog naroda u 19. i 20. veku, ukazujući da je važan i trenutak u kom se knjiga pojavljuje, kada se sve preispituje i kad sadašnjost traži pouzdane odgovore o prošlosti zarad razumevanja vremena koje dolazi.
Predstavljanju knjige prisustvovali su i patrijarh srpski Irinej, kao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.
Delo ambasadora Terzića objavljeno je na srpskom i na ruskom jeziku u izdanju izdavačke kuće „Veče“ iz Moskve, Istorijskog instituta iz Beograda i „Pravoslavne reči“ iz Novog Sada.
Na predstavljanju knjige na Sajmu, istoričarka Natalija Naročnicka je rekla da je Terzićevo istraživanje „epohalni odgovor na izazov epohe“.
Prema njenim rečima, knjiga dokumentovano i dosledno daje odgovor savremenoj zapadnoj istoriografiji koja, kaže Naročnicka, prikazuje istoriju ovog regiona ili fragmentarno nepotpuno ili angažovano, kao jednu vrstu porudžbine.
Jelena Bondareva, koja je govorila u ime izdavača, rekla je da je knjiga izašla iz štampe nekoliko dana pred Sajam i da ju je ona u Beograd donela „kao blagodatnu vatru“, istakavši da je to delo rezultat temeljnog proučavanja materijala iz arhiva zemalja regiona, ali i Ruskog imperijalnog arhiva.
Naročnicka je istakla da se ili ne zna, ili da se namerno zatvaraju oči pred činjenicom da se na kartama 19. veka, recimo austrijskim, današnje Kosovo i Metohija označava kao Stara Srbija, a da je taj naziv kolevke srpske državnosti kasnije smišljeno istisnut iz evropskog političkog leksikona.
