Svedočenje zaštićenog svedoka u Haškom tribunalu, saradnika Alije Izetbegovića, gde je rekao da su muslimanske snage stajale iza bombardovanja pijace Markale u Sarajevu, u kom je poginulo 66 a ranjeno 140 građana, neće promeniti sliku o Srbima kao glavnim krivcima za ratove na prostoru bivše SFRJ, kaže dr Aleksandar Raković iz Instituta za noviju istoriju Srbije.
On podseća da to i nije neka novost, zato što smo to slušali i ranije od visokih oficira Ujedinjenih nacija, poput kanadskog generala Luisa Makenzija. Svedočenje Izetbegovićevog saradnika značajno je zato što je to prvi istup čoveka koji je bio blizak ratnom vojnom vrhu muslimanske strane u BiH.
Srbi ostaju dežurni krivci
Međutim, u trenutku dok još uvek traje razbijanje srpskih zemalja, bez obzira na „lepe reči“ koje nam dolaze iz EU, ovo svedočenje u Hagu neće promeniti sliku o Srbima, smatra Raković.
Zapad će, kao što je bilo više puta do sada, zamaskirati i zatrpavati svedočenje novim kontrainformacijama, odnosno „njihovim starim neistinama da su Srbi dežurni krivci za sve što se dešavalo od početka raspada Jugoslavije do danas“.
„Nisam optimista, to u dugoročnom smislu može da koristi i verovatno će koristiti kad neki istoričari za 50 ili 100 godina budu pisali istoriju jugoslovenskog raspada, ali u ovom momentu kad Amerikanci i druge zapadne zemlje još uvek imaju planove za dezintegraciju Srbije, nažalost, neće biti nekog efekta od ovog svedočenja zaštićenog svedoka“, smatra Raković.
Prema njegovim rečima, u slučajevima „Markale“ ili „Račak“ još uvek se ne može govoriti o manipulacijama koje bi postale „istorijske činjenice“, jer je reč o događajima iz bliske prošlosti, mada, na zapadu ima autora koji su o tome pisali kao o istorijskim činjenicama.
Kako je Klinton zloupotrebio Principa
Međutim, ako se vratimo u prošlost, na primer, Sarajevski atentat 1914. godine, Raković podseća da ima današnjih tumačenja nekih zapadnih istoričara da nije reč o revolucionarnom, već o terorističkom činu koji je izazvao početak Prvog svetskog rata.
Reč je novim tumačenjima koja su u skladu sa zapadnom politikom demonizacije Srba i pravljenja analogije između 1914. i 1991. ili 1999. godine, o čemu je i Bil Klinton govorio u obraćanju američkoj naciji kad je opravdavao početak rata protiv SRJ.
„To je jedna jako široka lepeza manipulacija događajima iz 1914. i pravljenja analogija sa događajima iz vremena raspada Jugoslavije kako bi se na taj način opravdavao intervencionizam koji Zapad obavlja na našem prostoru. To je vojni, ekonomski, religijski, etnički i svaki drugi intervencionizam koji se brani ’ljudskim pravima‘, a reč je jedino o geostrateškom interesu zapadnih država i ekonomskom profitu multinacionalnih kompanija“, kaže Raković.
On dodaje da se iza velikih ideja o slobodi i ljudskim pravima krije pljačkaška politika koja će iskoristiti sve što može da iskoristi, pa čak i „istorijske činjenice“.
Srbi — balkanski Indijanci
Sagovornik Sputnjika kaže da u istorijskoj nauci nije bilo manipulacija koje su postale „istorijske činjenice“, ali upozorava na manipulaciju koja je ispravljena vremenom — odnos došljaka iz Evrope u Ameriku prema domicilnom stanovništvu.
Prema njegovim rečima, u obe Amerike je živelo oko 100 miliona Indijanaca, a za 100 godina otkad su se Evropljani iskrcali — 90 miliona je umrlo, što od bolesti koje su doneli Evropljani što od ratnih sukoba. To stanovništvo je desetkovano i dugo se o tome ćutalo, međutim u poslednje vreme objavljeno je nekoliko vrlo važnih knjiga koje su demistifikovale tu stranu zapadne istorije.
„Istorija će ispraviti greške u tumačenju događaja koje danas daje intervencionistička politika Zapada prema nama, kao što je ispravila i ovu, ali posledice po nas, ako ne budemo bili dovoljno mudri, mogu biti fatalne, kao što su bile prema domicilnom stanovništvu u Severnoj i Južnoj Americi“, kaže Raković.
Laži EU i NATO-a
Da mi ne bismo došli u tu situaciju trebalo bi da vrlo dobro promišljamo naše poteze, budemo čvrsti i ne podlegnemo pritiscima, a pogotovo da zapadnim političarima ne verujemo previše.
Raković upozorava da bi trebalo biti jako rezervisan prema procesima koji se sada dešavaju i ne nasedati na neistine koje nam servira Zapad.
On kaže da je prva neistina koju nam Zapad servira da u EU ne postoji mogućnost promene granica i podseća da su granice EU promenjene kad je Istočna Nemačka prisajedinjena Zapadnoj.
Druga neistina je da ako uđemo u NATO nećemo ratovati, ali dve zemlje koje su 1952. ušle u taj vojni savez — Grčka i Turska — zaratile su 1974. zbog Kipra.
