Eskalacija izbegličkog problema dovela je do toga da su prvobitnu evropsku politiku „humanog pristupa i otvorenih vrata izbeglima iz ratnih područja“, vremenom zamenili stroga kontrola granica, selektivno propuštanje migranata, privremeno ukidanje Šengena i, konačno, angažovanje vojske u odbrani nacionalnih interesa.
Zbog sve većeg migracionog pritiska, bugarski parlament jednoglasno je usvojio izmene Zakona o odbrambenim i oružanim snagama, i odobrio učešće vojske u zaštiti granica.
Branko Krga, general u penziji i profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost, za Sputnjik kaže da je Orban preduzeo mere zbog kojih su ga svi kritikovali. Ali, situacija se promenila.
„Sada ga manje-više svi kopiraju u zaštiti svojih granica. To je fenomen, jer svi pričaju o tome da su ovo svojevrsni izazovi i rizici koji ne mogu da se rešavaju pojedinačnim akcijama država, ali kada problem do njih dođe, onda svaka država gleda kako da zaštiti svoje interese“, kaže za Sputnjik Branko Krga.
Kada je o Srbiji reč, predsednik Tomislav Nikolić dao je odobrenje ministru odbrane da, u slučaju potrebe, stavi snage Vojske Srbije u punu pripravnost, kako bi mogle da zaštite građane, državu i imovinu od svih bezbednosnih izazova koji dolaze spolja.
Nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, ministar pravde Nikola Selaković objasnio da to znači da i ministar odbrane, u odsustvu predsednika, može da donese odluku o angažovanju vojske, ukoliko za to bude potrebe, odnosno ako policija ne bude mogla sama da održi red i mir.
Branko Krga objašnjava da je sazivanje Saveta za nacionalnu bezbednost očekivan i prirodan potez s obzirom na situaciju u regionu. Iako će eventualno angažovanje vojske na zaštiti granica od nenaoružanih ljudi — migranata — za vojsku Srbije biti novo iskustvo, ona je za to spremna, kaže Krga.
„Angažovanje vojske u tom smislu je nešto što je u okviru njenih misija, koje podrazumevaju i pomoć civilnim organima vlasti. Njeno angažovanje je legitimno i ne treba sumnjati u to da će ona dobro izvršiti svoje zadatke, jer je za to osposobljena“, kaže bivši načelnik Generalštaba VJ i vojske SCG.
U svetlu izbegličke krize, napominje naš sagovornik, potrebno je preispitati i u kojoj meri su postojeći elementi sistema bezbednosti adekvatni za ovakve izazove i rizike, i ukoliko je potrebno, izvršiti neophodne korekcije.
„Mislim da bi Srbija trebalo da formira spoljno-obaveštajnu službu. To nam nedostaje, a bilo bi od velike pomoći u ovakvim prilikama kako bi se situacija adekvatno pratila, analizirala i kako bi se shodno tome predlagale odgovarajuće mere državnom rukovodstvu“, smatra Krga.
Krga podseća da EU nema svoje oružane snage, već njene članice učestvuju u pojedinim multinacionalnim operacijama i misijama.
„Često se diskutuje o tome da li EU treba da ima vojsku. I najviši državnici, Merkelova i Junker, pominjali su tu mogućnost, ali to još uvek nije urađeno. Videćemo da li će izazovi i pretnje vezani za migracije biti dodatni podsticaj da se to uradi“, kaže Krga za Sputnjik.
