Ne okreću se (pre)često avioni iznad Atlantika. Upravo to uradio je bivši ruski premijer Jevgenij Primakov tokom leta iz Moskve za Vašington, marta 1999. godine, kao simboličan vid protesta zbog početka NATO agresije na Saveznu republiku Jugoslaviju. Vratio se u Rusiju. Pisali smo već da je agresija severnoatlantske vojne alijanse bila direktan povod za stvaranje novog pokolenja — kako jednom prilikom reče pokojni ruski predsednik Boris Jeljcin, i da je to bombardovanje probudilo ruskog čoveka i spasilo Rusiju — kako konstatova nobelovac Aleksandar Solženjicin. Primakovljev čin, a pre toga i prva bomba koja je pala na Jugoslaviju, bili su početak kraja jednopolarnog sveta, kakav je postojao od kraja Hladnog rata.
Henri u čast Jevgeniju
Isti taj Primakov i Henri Kisindžer, jedan od najpoznatijih geostratega, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost i državni sekretar u administracijama američkih predsednika Niksona i Forda, predsedavali su od 2007. do 2009. godine grupom visokih zvaničnika i vojnih lidera Rusije i SAD. Cilj te grupe bio je, kako reče gospodin Kisidžer, da se olakša prevazilaženje kontradikcija u raznim aspektima američko–ruskih odnosa, kao i da se razmotre šanse za kooperativniji pristup.
U „Fondaciji Gorčakov“ u Moskvi, a u čast pokojnog Jevgenija Primakova, Henri Kisindžer je 3. februara ove godine održao govor u kojem je podsetio na tu grupu i konstatovao da su odnosi Amerike i Rusije danas mnogo lošiji nego što su bili pre deset godina. Ti odnosi su, dodao je, verovatno na najnižoj tački od perioda pred kraj Hladnog rata jer je, kako reče, protraćeno uzajamno poverenje, a konfrontacija je zamenila kooperaciju.
„Kako SAD mogu da sarađuju sa Rusijom, zemljom koja ne deli sve njene vrednosti, ali je neizostavni deo međunarodnog poretka? Kako Rusija može da ostvari svoje bezbednosne interese, a da pri tome ne alarmira zemlje koje je okružuju, gomilajući na taj način neprijatelje? Da li Rusija može da izgradi respektabilnu poziciju u međunarodnoj areni koja ne bi bila problematična za SAD? Mogu li SAD nastaviti da slede svoje vrednosti, a da pri tome drugi ne osećaju da im se iste nameću silom?“, zapitao je tom prilikom Kisindžer i podvukao da neće pokušati da pruži odgovore na sva ta pitanja, već da mu je cilj da podstakne druge da to učine.
Armiranje uloge UN
Najveći deo prethodnih 27 godina, kako sam priznaje, gospodin Kisindžer je bio umešan u razvoj američko–ruskih odnosa. „Naše zemlje i čovečanstvo trebaju dugotrajniju perspektivu“, naglasio je ponovo u Moskvi i istakao da je tu kako bi promovisao mogućnost dijaloga.
Taj vrsni diplomata smatra da bi taj dijalog trebalo da spoji budućnost dve velike supersile, u kojima je preovlađujući narativ da „svaljuje punu krivicu na drugu stranu i kod obe strane postoji tendencija demonizacije, ako ne druge zemlje, onda bar njenog lidera“. Zapad se doista ponaša baš onako kako je primetio gospodin Kisindžer, dok sa druge strane — a i to je sigurno primetio, ali ne kaže tako eksplicitno — ruski predsednik Putin i Baraka Obamu i sve zapadne lidere oslovljava sa „partneri“.
„Poštovane kolege! Moram da primetim da se u poslednje vreme naš pošten i direktan pristup koristi kao povod da se Rusija optuži za rastuće ambicije. Kao da oni koji o tome govore nemaju nikakve ambicije. Međutim, nije stvar u ambicijama Rusije, poštovane kolege, već u tome da se više ne može trpeti postojeće stanje u svetu“, rekao je Vladimir Putin jesenas za govornicom Ujedinjenih nacija.
Ujedinjene nacije su, posebno je istakao tada Putin, struktura kojoj nema ravne po legitimnosti, reprezentativnosti i univerzalnosti. Suština te organizacije, prema Putinovom mišljenju, jeste u traženju i postizanju kompromisa, a njena snaga je uzimanje u obzir različitih mišljenja i tačaka gledišta.
„Rusija je spremna za rad na daljem razvoju UN sa svim partnerima na osnovu širokog konsenzusa, ali pokušaje da se uzdrma autoritet i legitimnost UN smatramo krajnje opasnim. To može da dovede do rušenja čitave arhitekture međunarodnih odnosa. Tada nam zaista neće preostati nikakva pravila, osim prava jačeg“, upozorio je Putin.
Umesto pobede demokratije i napretka, precizirao je ruski predsednik, dobili su nasilje, siromaštvo, socijalnu katastrofu, a ljudska prava, uključujući pravo na život, nimalo se ne poštuju.
„Mi, zapravo, predlažemo da se ne vodimo ambicijama nego zajedničkim vrednostima i interesima na osnovu međunarodnog prava, da udružimo snage radi rešavanja novih problema koji su pred nama i da stvorimo zaista široku međunarodnu antiterorističku koaliciju. Jasno je da se nikakva pomoć ne može i ne sme nametati suverenim državama, ta pomoć se mora nuditi isključivo u skladu sa Poveljom UN“, zaključio je govor Putin.
Odgovor i rešenje za kojim vapi svet, a koji traži i gospodin Kisindžer, nalazi se upravo u tom govoru i u Ujedinjenim nacijama. U armiranju uloge te organizacije.
