Švedska, Poljska i baltičke zemlje preko noći su počele da izvlače iz naftalina neke stare priče kojima navodno potkrepljuju tvrdnje da je Rusija glavna pretnja i neprijatelj broj 1.
Ukrajina, Poljska i Litvanija već su sklopile vojni savez i osnovale zajedničku vojsku za „odbranu od Rusije“, koja ima oko 4.000 vojnika. Šveđani se, kako pokazuju dokumenti koji su procureli ovih dana, spremaju za rat sa Rusijom. Stokholm ne isključuje mogućnost oružanog sukoba sa „ozbiljnim protivnikom u narednim godinama“. Finska zbog migranata testira dronove duž ruske granice i dovodi u pitanje višedecenijsku vojnu neutralnost razmatrajući perspektive ulaska u NATO.
Baltičke zemlje — Estonija, Letonija i Litvanija, koje su i članice NATO-a, još lani su saopštile da razmišljaju o zajedničkom sistemu protivvazdušne odbrane kao odgovoru na zabrinutost za bezbednost zbog „aktivnosti Rusije u tom regionu“. Njih je zahvatila takva paranoja da čak i u ruskom vojnom ansamblu „Aleksandrov“ vide agresora i okupatora, a njihovu turneju kao „vojnu operaciju“.
Poljska koristi „rusku pretnju“ kao izgovor za razmeštanje trupa NATO-a na svojoj teritoriji. Ona se nada da će ojačati svoju vojsku na račun Alijanse.
Varšava će biti zemlja-domaćin samita NATO-a u julu ove godine, a kako je objavila poljska vlada, svetski lideri će se okupiti kako bi razmotrili „najefektivniju borbu s pretnjama“, koje dolaze, pre svega, iz Rusije.
Tragajući za novim dokazima protiv Rusije, Poljaci su čak rešili da odu korak dalje i da obnove već zaključenu istragu o avionskoj nesreći u blizini Smoljenska, u kojoj je 2010. godine poginuo poljski predsednik Leh Kačinjski.
Širi se front protiv Rusije
Antiruskom retorikom zemlje severoistočne Evrope otvaraju široki front i sada se nalazimo u zoni novog „hladnog rata“, upozorio je srpski diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić u izjavi za Radio „Sputnjik“.
„Ne bih rekao da je Rusija išta uradila da se oni osećaju ugroženima. Zahvaljujući Rusiji one su dobile nezavisnost, postale su nezavisne države i na tom kapitalu su sve vreme vodile antirusku politiku, koja je s vremena na vreme podgrevana… Bukvalno od prvog dana kada su stekle nezavisnost od Moskve, 1991.godine, svakim danom je pomalo dodavano na taj tas antiruske politike i ona je sada došla do jednog euforičnog stanja, što je veoma opasno za Evropu i čak šire, za međunarodne odnose…. Tako se otvara jedan široki front, od Finske preko Poljske do Baltičkih zemalja i od Poljske do Ukrajine prema Rusiji. Praktično se podiže jedan zid, veći od Berlinskog zida. Uopšte ne bi trebalo da sumnjamo da se sada nalazimo u zoni ’hladnog rata‘, koji još nije dobio svoj pravi naziv, mnogi ga negiraju, ali ovo je sigurno novi ’hladni rat‘ u svom novom izdanju“, rekao je Đukić.
Ranije je i ruski predsednik Vladimir Putin rekao da Rusija ne pretenduje ni na kakve dodatne teritorije i nema nameru da ulazi u konflikt ni sa kim, ali je u slučaju pretnje njenoj bezbednosti spremna da pruži otpor.
„Spoljna politika Rusije je miroljubiva bez svakog preuveličavanja. Ako pogledate političku kartu sveta, nije teško videti šta predstavlja Rusija i biće jasno da nam nisu potrebne tuđe teritorije niti tuđa prirodna bogatstva — mi imamo svega dovoljno i nije potrebno da ratujemo i sukobljavamo se sa bilo kim“, rekao je Putin.
Ko spinuje priču o ruskoj pretnji
Rasplamsavanje priče o Rusiji kao pretnji ide na ruku samo SAD, ocenio je Đukić, odgovarajući na pitanje ko ima interes i ko spinuje priču o ruskoj pretnji.
„Interes sigurno nema Rusija. Nema ni Centralna Evropa, pa čak ni Istočna, koja se nalazi u velikim ekonomskim i političkim problemima. Od toga ima koristi samo gazda preko okeana. Njima to odgovara, jer time rešavaju neke svoje unutrašnje probleme i pokušavaju ponovo da zagospodare svetom, da povrate izgubljene pozicije. Rekao bih da je ta igra vrlo, vrlo opasna“, ocenio je Đukić.
Srpski diplomata je izrazio nadu da Finska neće stupiti u NATO, jer bi to moglo da dovede do zaoštravnja, pa čak i rata.
„NATO je postao nešto drugo u odnosu na ono što je bio za vreme Hladnog rata i u periodu posle njega, u ovih 25. godina. On je postao jedna militantna, sveobuhvatna i totalitarna organizacija. Očigledno je da NATO-u sad nije važna samo Finska, već i Crna Gora koja se nalazi 3.000 kilometara od granica sa Rusijom. Prema tome, vlada politika — ako niste sa nama, ako niste u NATO-u, vi ste protiv nas. Nema nesvrstanih i nema neutralnih. Ipak, želeo bih da verujem da će kod Finaca, ruskih suseda, koji su održavanjem Helsinške konferencije odigrali veliku ulogu u preovladavanju Hladnog rata, pobediti zrno razuma i da oni, poput Crne Gore, neće stupiti u redove NATO-a kako time ne bi mnogo doprineli zaoštravanju koje može dovesti do rata.“
Američka strategija u Evropi
Amerika namerava da 2017. godine za više od četiri puta — sa sadašnjih 789 miliona na 3,4 milijarde dolara — poveća izdvajanje iz budžeta za raspoređivanje teškog naoružanja i vojne tehnike u Istočnoj i Centralnoj Evropi, navodno u cilju „suzbijanja Rusije“, piše „Njujork tajms“.
Planirano je slanje dodatnih snaga i opreme u Mađarsku, Rumuniju i baltičke zemlje.
Kako je ranije saopšteno, glavni prioritet Americi je vađenje „ruskog trna iz oka“ ili kako oni kažu — obuzdavanje ruske agresije. Teroristi i zaštita interesa SAD idu posle toga, što je otkrila sama Evropska komanda oružanih snaga SAD.
Autor strategije, kako je saopšteno, jeste glavnokomandujući američkim oružanim snagama u Evropi Filip Bridlav.
Rusija je u dokumentu predstavljena kao glavna pretnja suverenitetu svih evropskih zemalja sa kojima se graniči.
„Rusija predstavlja veliki izazov našim partnerima i saveznicima i na to gledamo kao na globalni problem koji zahteva globalnu reakciju“, piše u strategiji.
Pogled iz Rusije
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da SAD prvi put predstavljaju jednu od pretnji ruskoj nacionalnoj sigurnosti, što pokazuje u kolikoj su se meri odnosi između Rusije i Zapada u poslednjih nekoliko godina pogoršali.
U Strategiji nacionalne sigurnosti Ruske Federacije, koji je na Novu godinu potpisao ruski predsednik, kao još jedna pretnja spominje se i NATO.
„Nije ruska vojska sve bliže Vašingtonu, već naprotiv američka je sve bliže Moskvi“, konstatovao je pre samo nekoliko dana poslanik Evropskog parlamenta iz Poljske Januš Korvin Mike, ističući da je pretnja sa kojom se Rusija suočava objektivna i da je Moskva upravu kad oseća pretnju, jer je to zaista tako.
Govoreći o trenutnoj geopolitičkoj situaciji iz ugla Rusije, političara uopšte ne čudi delovanju Moskve.
„Iz njihovog ugla, sve izgleda ovako, prestao je da postoji Varšavski ugovor, NATO je ’pojeo‘ NDR. Zatim Poljsku, Češku, Mađarsku, Slovačku. Zatim Litvaniju, Letoniju, Estoniju. Zatim Rumuniju i Bugarsku. Trenutno pokušava da „pojede“ Ukrajinu. Postoji konstantna agresija NATO-a u odnosu na Rusiju, upravo tako to vide Rusi“, rekao je poljski političar.
Korvin Mike je takođe podsetio na šalu sa interneta: „Rusija je željna rata, pogledajte samo koliko se prikrala NATO-ovim bazama“.
Šef ruske države je svojevremeno istakao da je „spoljna politika Rusije miroljubiva“, ali je istovremeno naglasio da partneri Rusije treba da znaju da je, u slučaju pretnje, Moskva spremna da primeni visoko tehnološko oružje radi osiguranja svoje bezbednosti.
