NATO stvara nepostojeće države (video)

Više od milion izbeglica stiglo je u Nemačku 2015. godine što je izazvalo mnogobrojne probleme zbog kojih zemlja mora da pojača mere borbe protiv terorizma i obezbedi stanovnicima, pre svega ženama, zaštitu od društveno neprihvatljivog ponašanja određenog broja migranata. Nemačka i dalje pokušava da prihvati sve one koji se nadaju da će najbogatija zemlja EU postati druga za njih otadžbina. Posledice takve odluke bile su tema konferencije za štampu, koja je u četvrtak održana u pres–centru međunarodne agencije „Rosija sevodnja“ u Moskvi.

Prema rečima zamenika direktora Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka Vladislava Belova, kancelarka Angela Merkel se ne boji da donosi odluke. Međutim, problem je u tome što je Merkelova prebacila odgovornost za implementaciju te odluke na svoje kolege u nemačkim ministarstvima i na birokrate u Briselu.

„Tada se pokazalo da jedinstveno mišljenje i zajednička strategija ne postoje i Merkelova bi trebalo da konsultuje kolege iz 27 članica EU i rukovodstvo federalnih zemalja, naprimer, Bavarske, koja će se pre svega naći na udaru migranata. Milion i sto hiljada migranata nije krajnji broj, jer, ukoliko bude pokrenuto pitanje spajanja porodica, kod svakog migranta u Nemačkoj će doći najmanje 5–6 rođaka. Postavlja se pitanje troškova i posledica. EU nije spremna da preuzme zajedničku odgovornost, svaka zemlja traži sopstveni način da reši problem migranata. Ukoliko dođe do suspendovanja Šengenskog ugovora, EU, a samim tim i Nemačka, mogla bi da izgubi milijarde evra zbog logističkih problema izazvanih povremenom obustavom teretnog saobraćaja“, kaže Belov.

Naučna saradnica Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Natalija Taganova kaže da je tokom vremena pojam „izbeglica“ promenio značenje i da sada ono nije isto kao nakon Drugog svetskog rata.

„Nakon Drugog svetskog rata Evropa je prihvatala izbeglice ukoliko su oni bili proganjani od strane države, a njihova prava bila uskraćena. Sada milioni ljudi beži jer njihove zemlje više ne postoje. U takvim uslovima teško je definisati ko je prava izbeglica, a ko ne. EU i Nemačka moraju da se prilagode novim okolnostima, da promene zakonodavstvo i da odluče šta da rade sa mladim muškarcima koji dolaze u evropske zemlje i ne žure da nađu posao. Sve to izaziva velike društvene probleme“, kaže Taganova.

Odgovarajući na pitanja novinara, nemački analitičari ekonomista Andreas Ver i poslanik iz redova Levice Nemačke Diter Dem izjavili su da se Nemačka, iako će broj izbeglica uskoro ponovo porasti, a da se pri tome Turska ne ponaša kao siguran partner, opredelila za humanistički stav, gde ne postoje pojmovi poput „limit“ ili „kvota“.

„Nemoguće je zabraniti ulazak u zemlju ljudima koji čekaju na granici“, rekao je Ver uz primedbu da se raspoloženje nemačkog stanovništva ipak menja, nacionalističke snage uživaju sve veću podršku, ali su i dalje marginalne.

Komentarišući izjavu Natalije Taganove o nepostojećim državama, predstavnik Levice Nemačke Diter Dem je rekao da najveću odgovornost za to snosi NATO.

„Svojevremeno sam napustio Socijaldemokratsku partiju zbog neslaganja sa bombardovanjem Jugoslavije. Upravo tom operacijom započet je proces stvaranja ’nepostojećih zemalja‘, jer su nakon toga usledila bombardovanja Iraka, Avganistana, Libije, koja je bila najrazvijenija zemlja na severu Afrike. Rat je glavni razlog zašto ljudi beže u Evropu, zato bi NATO trebalo da promeni svoju strategiju, a Nemačka da razmisli kome ona isporučuje naoružanje. Osim toga, treba se boriti protiv DAEŠ–a i njihovih izvora finansiranja“, rekao je Dem.