Gadafi je objašnjavao Bleru 25. februara 2011. godine, kada su u Libiji već izbili neredi, da pokušava da zaštiti zemlju od boraca Al Kaide.
„Ne napadamo mi njih, nego oni nas. Hoću da vam kažem istinu. Ova situacija nije tako komplikovana, sve je jednostavno: u Severnoj Africi su se pojavili ogranci organizacije Al Kaida. Ogranci u Libiji su slični onima koji su bili u Americi uoči 11. septembra“, rekao je Gadafi.
„Oni (džihadisti) su nabavili oružje i uteruju ljudima strah u kosti. Ljudi ne mogu da izlaze iz kuća… Ali niko ne predstavlja realnu sliku, ovde nema stranih dopisnika. Molili smo sve svetske reportere da dođu i da vide istinu. To su naoružane bande… S njima nema dogovora“, dodao je Gadafi.
Prema njegovim rečima, cilj terorista bio je uspostavljanje kontrole nad Sredozemljem i potom napad na Evropu.
Bler je na to odgovorio da je neophodno pronaći mirno rešenje za tu situaciju.
Tri nedelje posle ovog razgovora koalicija zapadnih zemalja, u kojoj je bila i Velika Britanija, počela je da bombarduje Libiju kako bi svrgnula Moamera Gadafija, piše Telegraf.
List navodi da je Toni Bler dva puta zvao telefonom Gadafija pokušavajući da ga nagovori da napusti Libiju.
„Upozorenja Gadafija su se, izgleda, obistinila“, piše u članku. „Posle njegovog svrgavanja Libija je doživela potpuni krah, a građanski rat i dalje traje. Mnoge teritorije kontrolišu islamistički ekstremisti, povezani s DAEŠ-om (takozvana Islamska država). Teroristi koje je DAEŠ poslao u Francusku u novembru su izvršili terorističke napade u Parizu“, piše list.
Predsednik Komiteta za inostrane poslove Krispin Blant izjavio je da će ovaj komitet u okviru istrage o događajima u Libiji razmotriti „proročko upozorenje“ Gadafija.
Prema njegovim rečima, svedočanstva kojima Komitet raspolaže u ovom trenutku govore o tome da su „zapadni političari bili manje pronicljivi od Gadafija u vezi s rizicima intervencije kako za libijski narod, tako i za interese Zapada“.
