„Naši odnosi su užasni. Rijad neće da nas sluša, čak i kada želimo da nas čuje“, navodi Eliot Abrams, bivši visoki savetnik za pitanja Bliskog istoka u administraciji američkog predsednika Džordža Buša.
Izvori „Politikoa“ u Vašingtonu upoznati sa situacijom u saudijskoj kraljevskoj porodici, navode da Rijad gubi stabilnost i da je „pao u paranoju“ posle smrti kralja Abdula ibn Abdul Aziza el Sauda, koga je zamenio njegov brat Salman.
Odnosi dveju država u sadašnjem formatu bili su složeni od samog početka, kada je Barak Obama došao na predsedničku funkciju u SAD.
„Tokom prvog susreta Obame i Abdula na konferenciji u Londonu 2009. godine kamere su zabeležile američkog predsednika koji se, kako se mnogima učinilo, saudijskom monarhu klanja do nogu“, podseća list.
Američkog predsednika su već tada napali konzervativci za servilan odnos prema arapskom lideru.
Iste godine na leto Barak Obama je doputovao u Rijad u prvu zvaničnu posetu. Zvanična foto–sesija je dobro prošla — Abdul je pozdravio Obamu okačivši mu oko vrata masivan zlatni lanac vredan hiljade dolara, ali susret u četiri oka nije bio uspešan: monarh je zapanjio predsednika odbijanjem molbe da podrži mirovni proces na Bliskom istoku koji su započeli Amerikanci.
„Uh, šta se ovo upravo dogodilo?“, tako je tada izgledao američki predsednik. „Glatko je odbijen“, navodi list reči jednog od bivših činovnika Bele kuće, koji je takođe naveo da su pregovori sa saudijskim monarhom bili isključivo u nadležnosti Baraka Obame.
Sve diplomatske napore prekinulo je „arapsko proleće“, navodi list.
Obama je 2011. godine odlučio da odbije da podrži egipatskog predsednika i najbližeg saradnika Rijada Hosnija Mubaraka i stao je na stranu demonstranata.
Tada su se saudijski činovnici žalili američkim kolegama na predsednika SAD — on je odbio pouzdanog arapskog saveznika, a u Rijadu su posumnjali u Obaminu privrženost njihovom režimu.
„Epizoda sa Mubarakom bila je za kralja Abdula najgori mogući udarac. On je rekao: ’Naš zaštitnik se okreće protiv jednog od nas i ako on to čini sa Mubarakom, spreman je da isto učini i sa mnom‘“, priča Martin Indajk, jedan od rukovodilaca Instituta Brukings.
Kada je Obama počeo da sarađuje sa tadašnjim liderom „Muslimanske braće“ (a njih je Rijad smatrao teroristima i smrtnom pretnjom režimu) Muhamedom Mursijem, kriza u odnosima dve zemlje se pojačala.
U novembru 2013. godine saudijski činovnici su iz medija saznali za novu inicijativu Obame, odnosno za pokušaj američkog predsednika da počne tajne pregovore sa zakletim neprijateljem Saudijske Arabije – Iranom, dodaje „Politiko“.
Rijad je bio protiv same ideje dogovora sa Teheranom: Saudijci su se, sa jedne strane, plašili da Obama planira strateški preokret u regionalnoj politici, a sa druge — razbesnelo ih je to što im američki predsednik radi iza leđa.
„Rijad je pretpostavljao da će postati glavni gubitnik u sporazumu SAD i Irana“, smatra Denis Ros, bivši savetnik za pitanja Bliskog istoka u administraciji Obame.
U trenutku smrti saudijskog monarha Abdula odnosi dvojice lidera bili su najgori mogući: oni bukvalno nisu podnosili jedan drugog, navodi se u članku.
Kada je na presto došao Salman, Barak Obama je počeo da preduzima konkretne korake za pomirenje: na primer, prekinuo je svoju posetu Indiji da bi prisustvovao sahrani Abdula i ukazao poštovanje novom arapskom šefu države.
Uzvratni gest šef Bele kuće nije dočekao: kralj Salman je odbio poziv Obame i nije došao na sastanak lidera arapskog sveta u Kemp Dejvid, prigradsku rezidenciju američkog predsednika.
SAD su ipak nastavile da vode politiku koja je trebalo da ubedi članove kraljevske porodice da je Vašington na njihovoj strani.
Obama je podržao vojnu kampanju Rijada u Jemenu, bez obzira na zabrinutost svoje administracije — činovnici nisu razumeli čime bi mogla da se završi saudijska inicijativa i strahovali su za civilne žrtve.
Američki predsednik je oprezan u komentarima. Bez obzira na povremenu kritiku represivnog pravnog i političkog sistema, Bela kuća ne žuri da osudi izvršenje smrtne kazne nad šiitskim propovednikom Nimrom el Nimrom i još 46 ljudi koje su saudijske vlasti smatrale teroristima, navodi list.
Najbolji način da se kraljevina odobrovolji prema SAD bio bi pritisak na Iran, smatra Denis Ros. Do tada, dok Obama ne pokaže odlučnost, odnosi Rijada i Vašingtona mogu samo da se pogoršavaju, a to je puno nepredvidivih posledica.
