„Problem sa Evropom je što ne sprovodi samostalno spoljnu politiku“, rekao je Putin u dokumentarnom filmu Saide Medvedeve „Svetski poredak“, koji je emitovan na televizijskom programu „Rusija 1“.
„U principu, to je normalno kada se deo suvereniteta preda vojno-političkom bloku, ali u trenutnoj situaciji evropski suverenitet nije predat u ruke samo NATO-u, već njenom lideru — SAD“, istakao je on.
Kao primer Putin je naveo ulazak američkih vojnika u Irak, podsetivši da su se i Nemačka i Francuska zalagale protiv toga, te su im svi prebacili da nisu u pravu.
„Potvrdilo se da je sam (bivši predsednik Francuske Žak) Širak, koji je gajio bliske odnose sa sunitskim delom Bliskog istoka, još tada prevideo do čega će to dovesti. Svedoci smo da su se sve te zemlje doživele urušavanje državnosti, da terorizam cveta, a kao rezultat imamo napade po Parizu. Širak je to tada govorio i bio je u pravu, isto kao i (bivši kancelar Nemačke Gerhard) Šreder“, ocenio je on.
Rusija čeka da Evropa počne samostalno da donosi odluke
Rusije ne očekuje od Evrope da se odrekne severnoatlantske orijentacije, već da prestane slepo da prati instrukcije Vašingtona i započne aktivno da pronalazi rešenja, rekao je Putin.
„Smatram da bi bilo ispravno da naši evropski partneri počnu da pronalaze sopstvena rešenja, a ne da slušaju instrukcije koje dolaze sa one strane okeana“, istakao je on.
Predsednik Rusije naglasio je da Evropa treba da se vodi sopstvenim unutarpolitičkim, ali i državnim interesima.
„Čini mi se da je u interesu svih evropskih zemalja, ako grešim neka me ubede u suprotno, da se objedine napori za pronalazak ekonomskih i političkih rešenja, za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, kao i za rešavanje čitavog niza ekoloških problema“, ocenio je Putin.
Zapad ne treba da diktira svoje viđenje demokratije
Zapadne zemlje ne bi trebalo mehanički da nameću svoje viđenje demokratije, već da u tome budu veoma pažljive.
„Održavam kontakt sa mnogim liderima, kako evropskim tako i američkim. Kada god su osmišljavane razne operacije… u Avganistanu, Iraku, Libiji, uvek sam imao isto mišljenje — treba pažljivo reagovati. Ne možete sopstvene ideje o dobru i zlu, a u ovom slučaju demokratija predstavlja oličenje dobrog, mehanički implementirati u zemlje koje imaju sasvim drugačiju kulturu, religiju i tradicije“, rekao je Putin u dokumentarnom filmu „Svetski poredak“.
Prema njegovim rečima, Zapad sebe smatra „velikim“, ali se ponaša apsolutno neodgovorno.
Niko ne želi porast broja zemalja sa nuklearnim naoružanjem
Niko ne želi da broj zemalja sa nuklearnim naoružanjem raste, tu opasnost razumeju sve zemlje, rekao je Putin.
On je ocenio da u osnovi svih savremenih međunarodnih odnosa stoji Povelja Ujedinjenih nacija — to je fundament međunarodnog prava.
„Često iskrsavaju sporni momenti kada se interesi određenih država sukobljavaju. To se ponekad dešava veštački, a katkad i iz objektivnih razloga, što dovodi do narušavanja Povelje UN“, rekao je on.
Putin je zaključio da se interesi svih zemalja podudaraju kada je reč o primeni oružja za masovno uništavanje.
Putin: Nadam se da na svetu nema ludaka koji bi započeo nuklearni rat
Predsednik Rusije izrazio je nadu da neće doći do globalnog rata jer bi to bila planetarna katastrofa.
„Želim da verujem da na svetu nema ludaka koji bi započeo nuklearni rat“, istakao je Putin.
Rusija će, kako je rekao, nastaviti da usavršava nuklearno naoružanje kao faktor suzdržavanja i bezbednosti, ali neće zveckati oružjem.
„Nuklearna trijada (na kopnu, moru i vazduhu) je osnova naše politike nuklearne bezbednosti, međutim mi nikada nismo zveckali atomskim naoružanjem i ne nameravamo to da činimo“, rekao je Putin.
Putin je u dokumentarnom filmu rekao i da je nedopustivo uništavati državnost, čak iako ona ne deluje skladno, dok opoziciju možete podržavati isključivo legitimnim sredstvima.
„Šta je moguće učiniti a da se pritom ne naruši međunarodno pravo? Pomagati unutar zemlje snagama koje se zalažu za interese koje vi podržavate, samo legitimnim sredstvima. Podržavati ih finansijski, informaciono, politički. Ne treba se ponašati kao slon u staklarskoj radnji… ne treba lomiti državnost“, dodao je ruski predsednik.
Zapad ne želi da finansira Ukrajinu
Ruski predsednik je rekao da niko ne želi da finansira Ukrajinu, zbog čega Zapad nastoji taj teret da prebaci na Rusiju.
„Šta to uopšte znači.. date milijardu ili dve, ponudite par nekih garancija. Pri tome nastojite da finansijski teret prebacite na Rusiju – da ne vraćaju kredite iako smo ponudili veoma dobro, čini mi se, rešenje za isplatu duga“, rekao je on.
„Mi smo im predložili zajednički da podelimo rizike, da restrukturiramo ukrajinski dug. Prve godine ništa ne bi platili, a naredne tri po milijardu. Šta je tu loše? Ne žele da dele rizik. To znači da ne veruju u kreditnu sposobnost Ukrajine, kao i u stabilizaciju njene ekonomije. To je veoma loš signal“, ocenio je Putin.
Govoreći o menjanju pravila Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Putin je rekao da se na taj način finansijski teret prebacuje na celokupnu međunarodnu zajednicu.
„Finansijski teret se prebacuje zbog načinjenih političkih grešaka, jer pojedine zemlje ne žele samostalno da snose odgovornost. Čini mi se da će pre ili kasnije svima dopreti do svesti, ako već nije, da je neophodno reagovati u okvirima civilizovanih pravila, a ne zanemarivati ih“, rekao je Putin.
Podsećamo, MMF je nedavno ukinuo zabranu na kreditiranje zemalja koje su objavile bankrot zbog suverenih dugova prema trećim zemljama. Komentarišući tu odluku MMF-a, ministar finansija Rusije Anton Siluanov rekao je da ta odluka ishitrena i služi kako bi se legalizovala odluka Kijeva da ne vrati svoja dugovanja.
Zapad želi da spreči ponovno formiranje SSSR-a
Stav Evrope i SAD po pitanju Ukrajine je zasnovan na tome da se spreči ponovno formiranje Sovjetskog Saveza i niko ne želi da poveruje da Rusija nema takav cilj, rekao je Putin.
„Siguran sam da stav naših zapadnih partnera nije da se zaštiti Ukrajina, već da se ne dozvoli ponovno formiranje Sovjetskog Saveza, iako niko ne želi da nam poveruje da mi nemamo takve ciljeve“, naglasio je Putin.
Prema njegovim rečima, hipotetički gledano, ujedinjenje napora u okvirima savremenih, pre svega ekonomskih procesa, uticalo bi na Rusiju i Ukrajinu podjednako da postanu konkurentnije zemlje na međunarodnom tržištu, kao i da zauzmu dostojno mesto u modernom sistemu ekonomije.
„Čak i ta hipotetička misao ne dozvoljava našim zapadnim partnerima mirno spavaju“, rekao je Putin.
Rusija neće dopustiti da nacionalisti u Ukrajini „pojedu“ stanovništvo sa ruskog govornog područja na jugoistoku zemlje, upozorio je Putin.
„O tom Minskom sporazumu slušamo i govorimo dosta dugo, upravo zbog toga su i produžene sankcije Rusiji. Međutim, da li smo zbog toga mi dužni da unesemo izmene u Ustav? Ne, naravno. To jest, svi to razumeju, ali razmišljaju da ukoliko još malo pritisnu Rusiju, možda će negde popustiti… ali ne razumeju da naše nije da popustimo ili da, štaviše, na nečemu insistiramo“, rekao je Putin.
„Mi polazimo od toga da ne možemo ostaviti ljude koji žive na jugoistoku Ukrajine da ih ’pojedu‘ nacionalisti. Ne samo Ruse, već i ljude koji su iz ruskog govornog područja i koji se orijentišu ka Rusiji. Nema ničeg preteranog u tom stavu“, dodao je on.
Novopečeni bogataši su izgubili pojam realnosti
Putin smatra da su novopečeni bogataši na međunarodnoj areni izgubili pojam realnosti, ali da takva situacija neće dugo trajati.
„Oni ne razumeju da su određeni procesi počeli da se dešavaju unutar njihovog sopstvenog sveta. Ako trenutno deluje kao da je sve mirno, to ne znači da će to tako biti zauvek. Neke zemlje i narodi se jednostavno nikada neće dopustiti da budu okupirane ili da postanu nečiji vazali. Pre ili kasnije to će isplivati na p ovršinu. Mislim da će se to desiti veoma brzo“, rekao je Putin.
Kako bi određene zemlje produžile svoje liderstvo, rekao je Putin, one koriste silu.
„To je, naravno, loše“, zaključio je ruski predsednik.
