Za Evropsku uniju 2015. je bila „paklena godina“, iz kog god ugla da se posmatra, a sledeća, 2016, mogla bi da bude još gora, piše analitičar agencije Rojters.
„Prema bilo kojim merilima, ovo je bila ’paklena godina‘ za Evropsku uniju. A ako Britanci budu glasali za ’napuštanje broda‘, sledeća godina bi mogla da bude još gora“, piše autor teksta.
Prema njegovom mišljenju, ovakve žestoke potrese Evropa nije preživljavala od vremena pada Berlinskog zida 1989. godine. Ipak, dok su tadašnje promene bile radosne i predstavljale pokretač evropskih integracija, krize iz 2015. godine nose rizik od komadanja Evropske unije, piše analitičar.
Dve godine posle uklanjanja gvozdene zavese potpisan je sporazum o Evropskoj uniji, a tokom narednih 15 godina posmatrali smo širenje Evropske unije i NATO-a prema granicama Rusije, Ukrajine i Belorusije.
„Činilo se da će to potvrditi prognozu osnivača Evropske unije Žana Monea da će se Evropa širiti na račun kriza. Ipak, politički i ekonomski potresi ove godine, usled priliva migranata, grčkog duga, islamskog terorizma i akcija Rusije, doveli su do vraćanja granične kontrole u mnogim mestima, uspona populističkih političkih snaga, protivnika Evropske unije, kao i uzajamnih optužbi vlada EU“, piše u članku.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je upozoravao da je format zone Šengena ugrožen, a ako unutrašnje granice EU budu zatvorene, sam evro teško da će preživeti.
Na 12. samitu Evropske unije Junker je izjavio: „Krize s kojima smo se suočili će ostati i doći će nove“.
Kako navodi analitičar, ova Junkerova izjava protivreči devizi nemačke kancelarke Angele Merkel: „Možemo to da uradimo!“.
Njen stav o izbeglicama dobio je malu podršku partnera u EU, od kojih je većina insistirala na pojačavanju kontrole na granicama i nije pozdravila povećanje broja izbeglica u svojim zemljama.
Sukob nekih evropskih političara s Merkelovom se pojačavao zbog politike stroge ekonomije, kao i zbog dvojnih standarda prema Rusiji, smatra analitičar.
Slabost evropskih lidera
„Jedan od problema koji će se, sudeći po svemu, pojačati 2016. godine, jeste to što su glavni evropski lideri toliko slabi i toliko zabrinuti zbog rešavanja unutrašnjih problema da jednostavno nisu u stanju da donose neophodne kolektivne odluke“, piše analitičar.
Prema mišljenju autora članka, uticaj Francuske u Evropi umanjen je zbog njene ekonomske slabosti.
Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron brine samo o tome da „izdejstvuje pobedu na opasnom referendumu“ o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.
Ako druga po veličini ekonomija u Evropi i jedna od njenih dveju glavnih vojnih država postane prva država koja je glasala za napuštanje EU, to će razorno uticati na pouzdanost bloka na međunarodnom nivou.
Ipak, kako navodi analitičar, ako Velika Britanija ostane u Evropskoj uniji pod povoljnijim uslovima, postoji verovatnoća da će se to pretvoriti u „političku zarazu“. Lideri drugih država će iskoristiti ovu taktiku pritiska na Brisel radi ostvarenja svojih interesa.
„Nažalost, nama je neophodna pobeda britanskih interesa koje zastupa Kameron, ali zbog nje je ugrožena Evropa u celini“, citira autor članka visokog činovnika EU.
