Evropa bi trebalo da bude obazriva u zajedničkom ulaganju sa Tusrkom, koja preti da dovede u pitanje principe na kojima su se temeljile evropske integracije, navodi se članku. Iznenađuje je licemerno da pod pritiskom krize Evropska unija može zatvoriti oči na mnogobrojna kršenja ljudskih prava Ankare i izaći u susret zahtevima Erdogana.
U trenutku objavljivanja izveštaja o turskoj isporuci oružja džihadistima u Siriji i podacima Moskve o naftnim mahinacijama Ankare nejasno je kako Turska može pomoći u rešavanju krize čiju eskalaciju i sama pomaže. Neverovatno apsurdan zaokret dobija ovaj sporazum nakon incidenta sa obaranjem ruskog Su-24. U vreme dok Turska pokazuje vojnu agresiju prema Rusiji koja izvodi udare na pozicije DAEŠ-a, kao odgovor na terorističke napade u Parizu, lideri EU računaju na efikasnu saradnju sa Erdoganom, naglasio je „Nešenel interest“.
Najveću pomoć u zaključivanju ovog „prljavog posla“, kako su krstili sporazum javnost i mediji, dala je nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je izvršila pritisak na lidere EU da se ubrzaju pregovori.
Odlučno protiv ovog sporazuma su bili lideri Istočne Evrope. Mađarski premijer Viktor Orban je izjavio: „Ne želimo da pregovori sa Turskom budu povod da se smatra da je Ankara naša poslednja slamka spasa“.
Ipak, ako se može verovati rečima predsednika Evropskog saveza Donalda Tuska, Evropa zaista nema drugog izbora, osim da zaključi sporazum sa zemljom čiji principi i ciljevi su se tako mnogo razlikovali od evropskih tokom čitave istorije, zaključio je list.
