Proces približavanja Srbije Evropskoj uniji otvara nekoliko važnih pitanja. Pored činjenice da je reč o putu koji i dalje podrazumeva godine, pa i decenije napornog rada, otvara se i pitanje daljeg odnosa Srbije s Rusijom, upozorava politički analitičar Cvijetin Milivojević, koji je bio gost emisije Radio Spunjika.
„Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je protivnik ove euforije koja se stvara povodom otvaranje tek jednog, odnosno dva poglavlja, od ukupno četrdesetak, koliko ih ima u pregovorima s Evropskom unijom. On je precizno izračunao da će nam, ako ovim tempom budu otvarana sva poglavlja, biti potrebno od dvanaest do dvadeset godina da bismo zatvorili samo ta poglavlja“, napominje Milivojević.
Drugi aspekt ove priče, kaže naš sagovornik, tiče se Nikolićevog razgovora s ruskim ambasadorom u Srbiji Aleksandrom Čepurinom.
„Nikolić je preneo svoj utisak, a to je verovatno i utisak javnosti u Srbiji, da Rusija nije oduševljena čak ni činjenicom da Srbija želi da uđe u Evropsku uniju, a kamoli onim što se nagađa da stoji u pozadini čitave ove priče — da je, zapravo, krajnji cilj ove vlasti da Srbija uđe u evroatlantske integracije, što podrazumeva priključivanje NATO-u“, ukazuje Milivojević.
Sagovornik Sputnjika smatra da Beograd ne treba da zadovoljava ni očekivanja Evropske unije ni Rusije, nego da treba da se ponaša u skladu sa svojim interesima.
„Vlast u Beogradu treba da ispuni ono na šta je ustavom obavezana. Ne može se trgovati delom svoje teritorije da biste dobili fiktivnog goluba na grani. Ne postoji nijedna od 28 zemalja EU koja je pre nego što je ušla u EU kao svoj miraz nekome poklonila 15 odsto svoje teritorije“, kategoričan je Milivojević.
Prema njegovim rečima, potpuno je jasno da je kao okvir za otvaranje poglavlja 35, o kojem će se tek razgovarati, postojao jedan ozbiljan uslov, a to je pristanak da na kraju puta ka EU Srbija potpiše pravno obavezujući sporazum s državom Kosovo.
„Veoma je bitno, recimo, to što su na konferenciji za novinare, pošto je saopštena vest da je Srbija otvorila ova dva poglavlja, predstavnici EU, birokrate EU, pred premijerom Srbije, bez pardona spominjali dve države — Srbiju i Kosovo“, navodi Milivojević.
Prema njegovom mišljenju, na ovakvu terminologiju premijer Srbije je „obavezan da reaguje“.
„On je ovo jednostavno prećutao, a mi iz toga možemo da izvučemo samo jedan zaključak: ova vlast jeste spremna da trguje do kraja i njoj je Evropska unija važnija od dela teritorije koji se zove Kosovo“, uveren je Milivojević.
