Objavljeno je da Ukrajina planira da uz pomoć Turske izgradi vojnu bazu na granici sa Krimom.
Ukrajinski mediji su preneli da se 17. decembra ministar inostranih poslova Turske Mevlut Čavušoglu sastao sa bivšim liderom krimskih Tatara, poslanikom Vrhovne rade Ukrajine Mustafom Džemilevom.
Na dnevnom redu bilo je pitanje stvaranja zone slobodne trgovine između Ukrajine i Turske.
Prema rečima Džemileva, Ukrajina Tursku odavno smatra svojim strateškim partnerom, ali sada je došlo vreme da se to partnerstvo ostvari u praksi.
Mustafa Džemilev je preneo informaciju da premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk namerava da dođe u zvaničnu posetu Turskoj u januaru, dok bi ukrajinski predsednik Petro Porošenko tu zemlju trebalo da poseti u februaru naredne godine.
Pored toga, političar je ispričao da planira da uz pomoć Turske stvori vojni odred na granici sa Krimom. Odred koji bi ulazio u sastav Oružanih snaga Ukrajine i bio potčinjen Ministarstvu odbrane te zemlje trebalo bi da bude razmešten u Hersonskoj oblasti.
Kako je izjavio Džemilev, „mogućnosti Ukrajine su ograničene“, iz čega proističu pitanja o uređenju kasarne, izradi uniformi, naoružanju i ishrani vojnika.
„Na dnevnom redu su svi ti rashodi. O tim pitanjima smo želeli da razgovaramo sa Turskom“, rekao je on.
Danas je objavljeno da je Turska od Ukrajine tražila pomoć u borbi protiv „ruske propagande“. To je saopštila zamenica ukrajinskog ministara za informacionu politiku Tatjana Popova.
„Nedavno su predstavnici Turske tražili od nas metodološku pomoć u borbi protiv dezinformacija Rusije“, navela je Popova, a prenela „Evropska pravda“.
„Razmatrali smo moguće vidove saradnje. Pre svega, bilo je reči organizovanju obuke za predstavnike Turske“, istakla je Popova.
Munjevita romansa
Odnosi Ukrajine i Turske u poslednje vreme su podignuti na izuzetno visok nivo. Kako navode mnogi stručnjaci, to se dogodilo usled diplomatske krize Moskve i Ankare, proistekloj posle obaranja ruskog bombardera Su–24.
Posle te tragedije zvanični Kijev je otvoreno stao na stranu Ankare. Ukrajinski političari i diplomate jednoglasno su podržali Tursku, izjavljujući da je njena avijacija imala puno pravo da obori ruski avion.
Komentarišući taj incident, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksandar Turčinov naglasio je da je turska vojska „postupila profesionalno“.
Prema njegovim rečima, turski vojnici su „ispunili obavezu da zaštite vazdušni prostor svoje države i bezbednost svojih građana“. To saopštenje objavljeno je na zvaničnom sajtu Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu.
Turčinov je dodao da u slučaju narušavanja vazdušnog prostora Ukrajine „njeni vojnici treba da postupe na isti način, štiteći zemlju od agresije iz vazduha“.
Kasnije je ukrajinski političar i oligarh Genadij Balašov pozvao Petra Porošenka da turske pilote koji su oborili ruski avion proglasi nacionalnim herojima Ukrajine.
Turci su odmah odgovorili na prijateljsku inicijativu Ukrajinaca: montirali su video–klip pod nazivom „Kaljeni u paklu“, koji veliča Oružane snage Ukrajine. U opisu video–klipa navedeno je:
„Oni su prošli kroz pakao da bi se ponovo rodili sa novom snagom“.
Kako je Ukrajina ugrejala Tursku
Kijev i Ankara su odavno partneri kada je reč o isporukama prirodnog gasa, izjavio je nedavno ambasador Ukrajine u Turskoj Sergej Korsunski.
Prema rečima diplomate, Ukrajina nikada nije stvarala probleme pri tranzitu ruskog gasa preko svoje teritorije, a u periodu „posebno hladnih zima“ pomagala je Turskoj da se ne smrzne, isporučujući joj deo plavog goriva neposredno iz svojih rezervi.
Ambasador je rekao da se nada da će se posle incidenta sa ruskim Su–24 Ukrajina ponovo vratiti pitanju čuvanja rezervnog goriva za Tursku, u slučaju da Moskva uskrati gas Ankari, čega se ona „veoma plaši“.
Podsetimo, zbog stalnih dugova i nesposobnosti ukrajinske strane da na vreme plati korišćenje prirodnog gasa iz Rusije nekoliko puta je došlo do takozvanih gasnih sukoba.
Najjači sukob izbio je krajem 2008. godine, kada je tranzit ruskog plavog goriva preko teritorije Ukrajine bio obustavljen gotovo dve nedelje.
Tada su kijevske vlasti, odbivši da isplate dugovanja i ne složivši se sa cenama koje je predložio Gasprom“, zapretile uskraćivanjem transporta ruskog gasa evropskim potrošačima.
