Prema njegovom mišljenju, to je primetno na osnovu nekoliko nedavnih događaja, od „neshvatljive“ odluke NATO-a da pozove Crnu Goru u svoje članstvo do napetih odnosa Rusije i Turske.
Koen navodi da su nedavni teroristički napadi u Parizu pokazali da je neophodna zajednička borba zapadnih zemalja i Rusije protiv DAEŠ-a, ali da Zapad shvata određene stvari tek kada je prekasno. Analitičar smatra da čak i posle pariskih događaja osobe koje se zalažu protiv koalicije s Rusijom ne razumeju „koliko su ulozi visoki“.
„Oni su udvostručili uloge u svojoj igri protiv Rusije bez obzira na to što je DAEŠ učinio i nastavlja da čini“, navodi Koen.
Politikolog je komentarisao i nedavni govor Baraka Obame posvećen suprotstavljanju islamističkom terorizmu. Prema mišljenju Koena, američki predsednik je prećutao da je operacija ruske avijacije u Siriji donela više koristi u borbi protiv DAEŠ-a nego višemesečna vazdušna kampanja SAD.
Operacija Rusije u Siriji je zapanjila Pentagon, smatra Koen. „U SAD nisu verovali da je Rusija sposobna za to. A Rusija ne samo da sada štiti svoje nacionalne interese u Siriji nego i pokazuje celom svetu da je ponovo u igri. Takva je nova stvarnost“, smatra politikolog.
Ukrajina i Rusija
Koen je govorio i o nedavnim događajima u Ukrajini, pre svega o poseti američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Kijevu i odluci Međunarodnog monetarnog fonda da omogući kreditiranje zemlje čak i u slučaju bankrota zbog spoljnog duga Rusiji.
Prema njegovom mišljenju, MMF-ovom odlukom narušava sopstvena, odavno usvojena pravila. Politikolog je ovaj korak nazvao „činom spoljne politike“ Vašingtona jer upravo on kontroliše MMF.
Koen je podsetio da je Ukrajina prema zakonu u obavezi da isplati Rusiji dug od tri milijarde dolara. To je neophodno učiniti do 20. decembra. Kijev bi mogao da plati dug od novca koji mu daje MMF, ali ne želi jer, prema mišljenju Koena, uskoro se može očekivati novo rasplamsavanje sukoba u Donbasu koje će isprovocirati Ukrajina.
„Ukrajina će reći – nećemo isplaćivati dug, oni nas ponovo napadaju, a Vašington i MMF će odgovoriti ’Da, razumemo’“, ukazuje Koen.
Komentarišući nastupanje Bajdena u Kijevu, tokom kojeg je potpredsednik SAD pozvao da se „iskoreni tumor korupcije“ u Ukrajini, Koen je podsetio da je u tu istu korupciju bio umešan Bajdenov sin Hanter, o čemu je pisao list Njujork tajms.
„Verovanje u Bajdenove pozive protiv korupcije podriva činjenica da je njegov sin Hanter Bajden u vezi s jednom od najvećih gasnih kompanija ’Burizma holdings‘ i njenim vlasnikom Nikolajem Zločevskim“, navedeno je u tekstu Njujork tajmsa.
Bajden vodi sopstvenu spoljnu politiku, isto kao i američki senator Džon Mekejn i neki drugi predstavnici američke državne strukture, a to je, prema Koenovoj oceni, katastrofa koja ne odgovara ni američkim ni ukrajinskim nacionalnim interesima.
„Obama je predsednik i ako on ne shvata šta se dešava, treba da podnese ostavku, a ako shvata, onda treba da se umeša“, smatra analitičar.
Turska i Rusija
Koen je takođe izjavio da je neophodno obrazovati komisiju formata „Obama – Putin“ da bi mogli zajedno da razmotre „u jednoj prostoriji“ pitanja nacionalne bezbednosti svojih zemalja i međunarodne zajednice u celini.
Ruski predsednik je više puta predlagao nešto slično, a Obama je posle terorističkih sukoba u Parizu imao mnogo šansi da mu izađe u susret. Ipak, američki predsednik u svojim izjavama nastavlja da napada Rusiju, navodi politikolog.
Kada je reč o sukobu Rusije i Turske, Koen smatra da je očigledno da je avion, najverovatnije na osnovu lične odluke turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, oboren iznad Sirije, a ne Turske. Politikolog objašnjava ovu odluku slabljenjem pozicije Erdogana. Šanse za svrgavanje sirijskog lidera Bašara el Asada znatno su smanjene nakon početka operacije ruske avijacije u Siriji, a Evropa posle terorističkih napada u Parizu sve više teži savezu s Moskvom. Zbog toga je Erdogan i odlučio da isprovocira konfrontaciju s Rusijom, računajući na podršku NATO-a.
Ipak, Alijansa je osujetila ovaj plan i uzdržala se od razmatranja mogućnosti primene člana o kolektivnoj odbrani zemalja NATO-a. Koen smatra da to znači da su Vašington i Brisel iznervirani zbog ponašanja Ankare i svesni su kakvu opasnost Turska predstavlja za NATO, smatra Koen.
