Ako ste pomislili da su Švedska, Norveška ili, daleko bilo, Novi Zeland države u kojima je ostvareni nivo ljudskih i manjinskih prava na najvišem svetskom nivou — grdno ste se prevarili. Sudeći po izjavi Ivana Zvonimira Čička, predsednika Hrvatskog helsinškog odbora — Hrvatska je država u kojoj su manjine najzaštićenije na svetu.
„Srbi su zaštićeni kao polarni medvedi. Cela javnost skoči na noge čim se nešto dogodi. Uvek će postojati problem, s obzirom na ratne rane, ljudi ne mogu to zaboraviti. Tu treba vremena da se ljudi naviknu na ono drugo. Mi kao nacija moramo da se priviknemo na ono drugo i na one druge“, rekao je Čičak.
Šta zaključiti posle stilske figure nespornog borca za ljudska prava Srba, nego da je današnja Hrvatska najdemokratskija zemlja koja je postojala. Jer, kad se za nekog kaže da je zaštićen kao beli/polarni medved, onda je tom nekom mnogo dobro u životu. Samo što mu device ne prinose kô sultanu od Bruneja.
A kad su pripadnici nacionalne manjine koja je doskoro imala status „remetilačkog faktora“ zaštićeni poput belih/polarnih medveda, ispada da je današnja Hrvatska raj na zemlji.
No, da vidimo kakva je Čičkova argumentacija za ovu tvrdnju.
Elem, Čičak je upitao i zašto svi govore o srpskoj manjini u Hrvatskoj, u kojoj živi i dva odsto muslimana.
Ostaje nejasno zašto Čičak pominje muslimane, da li želi da sugeriše da nije baš sve idealno ni sa manjinskim pravima drugih nacija?
Istina, Čičak je primetio da nije sve idealno kad je reč o poštovanju ljudskih i manjinskih prava u Hrvatskoj uz napomenu da „ima dosta mladih koji su prvi put izašli na izbore, a koji NDH ne smatraju zločinačkom tvorevinom“.
„Vidite, recimo rasizam na utakmicama, neka utakmica s Lokomotivom, Dinamom, odjednom neko počne skandirati: ’Ubij Srbina!‘. To je rezultat toga što su mnogi mladi ljudi vaspitavani u postratnoj traumi, to ide iz usta na uho. Pitanje je kako to zaustaviti, a to je pre svega kućno vaspitanje“, rekao je Čičak i dodao da su političari ti koji bi trebalo da reaguju tokom takvih skandiranja.
Cinično bismo se mogli složiti i sa ovom konstatacijom, mada nije jasno ko je fašizam suzbio kućnim vaspitanjem, ali hajde… Tamo gde su manjine zaštićene kao beli medvedi, tu i tamo poneki fašistički uzvik i nije neki problem.
Govoreći generalno o pravima manjina, Čičak je rekao da su Romi i dalje najugroženiji u Hrvatskoj, s obzirom na socijalnu situaciju u kojoj žive, da se teško adaptiraju, ali i da mnogi rade na tome.
I ovo je sasvim u redu, gotovo opšte mesto, gde to na Balkanu Romi nisu najugroženiji i gde to svetska ekonomska kriza nije osiromašila stanovništvo?
Ono što od starta nije u redu je sama metafora koju je upotrebio Čičak. Uporediti ljude sa bilo kakvim medvedima je uvredljivo za te ljude. Ma koliko namere bile časne.
Poređenjem etničke grupe sa belim medvedima, Čičak je podsvesno (eto posla za psihologe) priznao da su Srbi pred nestajanjem u Hrvatskoj. I da su zaštićeni upravo zbog toga — što su pred nestajanjem. I tu ne pomaže „specijalni tretman“.
A pošto je već pomenuo muslimane, kojih ima dva odsto (pretpostavljamo da su velikom većinom Bošnjaci), onda bi trebalo da zna kakav bi nadimak ovakvim izjavama stekao u Bosni, matičnoj državi Bošnjaka. Međed!
