Treću nedelju posle parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, nova vlada u ovoj najmlađoj članici EU još nije formirana. A nema ni naznaka da uskoro hoće. Takođe, kako se odmiče vreme od održavanja izbora tako se i koalicija Most — bez koje nema vlade — osipa i sve više pokazuje pukotine.
Jedno od najzvučnijih imena sa ove liste nezavisnih kandidata gradonačelnika i načelnika opština Drago Prgomet izbačen je iz koalicije jer se na svoju ruku sastao sa predsednikom SDP-a i važećim premijerom Hrvatske Zoranom Milanovićem. Pre ovog izbacivanja, prema analitičarima, bila je gotovo viđena vlada Mosta sa koalicijom oko SDP-a i manjinama među kojima su i tri srpska zastupnika. U međuvremenu je Prgomet napravio svoju partiju. Vođa Mosta Božo Pertov i dalje insistira na velikoj koaliciji Mosta, HDZ-a i SDP-a.
Polarizacija i pluralizacija
A šta su hteli i šta hoće građani Hrvatske? Šta oni očekuju od nove hrvatske vlade? I šta su očekivali prilikom glasanja?
Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović je nedavno u intervjuu Sputnjiku naglasio da su hrvatski izbori pokazali dva preovlađujuća trenda. Prvi je polarizacija na dve velike stranke, ali i drugi, trend pluralizacije.
Iz njegovih docnijih izjava vidi se da Jović ponavlja kako bi građani Hrvatske da su želeli velike promene dali Mostu 115 a ne 19 zastupničkih mesta u hrvatskom Saboru. Dakle, da gro građana nije uvereno da im još trebaju toliko radikalne reforme. Međutim, kako sugeriše profesor Jović, i da se čini da je sazrelo vreme za nov pristup u politici, ali da malu snagu imaju treće opcije.
Te treće opcije imaju malu snagu jer, kao i Most, očigledno nisu utemeljene na ozbiljnijem i homogenijem programu, nego su ad-dok eksperimenti, tako da kažemo. Kao i Ivan Vilibor Sinčić koji je na prošlim hrvatskim predsedničkim izborima napravio zapažen rezultat, tako je i Most na parlamentarnim izborima još više sve iznenadio. No, čini se da je najviše iznenadio sebe, jer nisu znali šta će sa pobedom.
Šta je sazrelo u Hrvatskoj?
Kao što je rezultat Sinčića na parlamentarnim daleko slabiji nego na predsedničkim izborima, tako postoji opasnost i da na mogućim ponovljenim izborima u Hrvatskoj i Most prođe lošije. Svakako, postoji i mogućnost da se na tim eventualnim ponovljenim izborima pojavi još neka nova politička snaga i da se tako nastavi trend pluralizacije.
Međutim, važno pitanje je da li je polarizacija hrvatske na one okupljene oko HDZ-a odnosno Domoljubnu koaliciju i one okupljene oko SDP-a odnosno koaliciju Hrvatska raste, stvarna polarizacija ili predstavlja lice i naličje Tuđmanove politike?
Naime, Zoran Milanović i još vladajući SDP su pre izbora već bili viđeni kao prošlost što se tiče upravljanja Hrvatskom, ali su delimično modifikovanom retorikom iz devedesetih uspeli da opstanu, pa i da eventualno ponovo dobiju mandat za formiranje vlade.
Tokom kampanje za izbor saborskih zastupnika gotovo da nije bilo razlike između HDZ-a i SDP-a. Odnosno, ključna nacionalna pitanja su na momente i žustrije branili SDP-ovci nego Karamarkovi HDZ-ovci. I to je donelo rezultat.
Ako su građani Hrvatske dali HDZ-u i SDP-u najveći broj glasova, govorili li to da jedan ozbiljan deo hrvatskog društva ili glasa stihijski za ove dve stranke ili stvarno u Hrvatskoj možeš osvojiti vlast samo sa retorikom iz devedesetih? Most u novoj vladi ili Most sa mnogo više od 19 mandata na nekim novim izborima, daće odgovor na pitanje zrelosti hrvatskog društva.