Na jučerašnjim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj dve vodeće partije HDZ i SDP, odnosno koalicije okupljene oko njih, nisu osvojile dovoljnu većinu za samostalno formiranje vlade. Glavno pitanje je ko će uspeti da privoli koaliciju Most, treću po snazi grupaciju u hrvatskom Saboru, da sa njima napravi savez. I hoće li Most na to pristati? O tome ko će formirati novu vladu Hrvatske, da li će u njoj biti predstavnika Srba i koje su još važne poruke hrvatskih izbora, razgovarali smo sa profesorom na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejanom Jovićem.
Uspeh koalicije Most samo je donekle iznenađenje, smatra profesor Jović, jer je vrlo ubedljiva većina građana dala glas koalicijama oko SDP-a i HDZ-a, pa su izbori pokazali veliku ideološku i simboličku polarizovanost Hrvatske, koja se videla i na predsedničkim izborima prošle godine.
„Sada je, kao i na tih nekoliko prethodnih izbora, došlo do pojave neke treće stranke ili protestnih glasova. Dosadašnji pokušaji da se formira neka treća partija nisu dugo trajali. Međutim, pojavljivanje trećih stranaka pokazuje da u Hrvatskoj postoje dva paralelna trenda. Jedan je pomenuta polarizacija na levicu i desnicu, a drugi je trend pluralizacije hrvatske politike, gde se traži odmak od te bipolarnosti i gde se zapravo pojavljuje prilično veliki broj građana koji traže sasvim novu agendu. Ta nova agenda bi bila odmaknuta od ideološke polarizacije i naročito odmaknuta od nacionalnog pitanja i odnosa prema devedesetim godinama“, tvrdi profesor Jović.
Kakva je moguća koaliciona kombinatorika sada? Hoće li i sa kime Most praviti koaliciju, ili se može desiti da, ako previše zategnu, dođe do novih izbora? Ili je pak verovatnije da Most dobije mesto premijera, a da Milanović bude kao Vučić posle izbora u Srbiji 2012, kad veća stranka nije imala premijera.
— Sve su opcije otvorene. Novi izbori bi bili relativno nepopularni i onaj ko bi do njih doveo ne bi nužno dobro prošao na tim izborima. S druge strane, sada je koalicija Most u takvoj situaciji da verovatno može ostvariti svoje ciljeve i to pre svega sa koalicijom „Hrvatska raste“ oko SDP-a.
Čini mi se da jučerašnja izjava sadašnjeg premijera Milanovića ide u tom smeru. On je čak eksplicitno rekao da u toj postizbornoj koalicionoj kombinatorici ne nastupa sa pozicije vođe nego partnera. U tom smislu, mislim da je on čak otvoren za sve opcije, pa i za ovu koja bi bila slična sa ranijim izborima u Srbiji.
A mogućnost koalicije HDZ-a i SDP-a?
— Velika koalicija između HDZ-a i SDP-a bila bi još nepopularnija i od novih izbora i od rešenja o kome smo sada govorili. Ta velika koalicija bi potvrdila ono što Most govori, a to je da su HDZ i SDP slične stranke, koje su na dosta sličan način upravljale Hrvatskom. Što je jednim delom bilo i tačno, jer je od 1992. praktično do 2013. uvek postojao neki veliki nacionalni cilj oko kojeg su se te dve strane mogle dogovoriti i uspešno su eliminisale i marginalizovale bilo kakvu treću partiju.
Tako da mi se čini da je najizglednija opcija da Most napravi neki sporazum sa jednom od dve koalicije, pri čemu mi deluje da je u ovom trenutku bliža njihova koalicija sa SDP-om. Naravno, tražiće relativno visoku cenu, ne toliko u smislu pozicija koliko u smislu stvarnih promena politike i promena klime u hrvatskoj politici.
Postoji li mogućnost neke vrste parlamentarne krize ako bi predsednica Grabar Kitarović ponudila mandat onima koji su osvojili veći broj glasova bez obzira da li su sakupili dovoljnu većinu u Saboru, odnosno da mandate ponudi prvenstveno HDZ-u i Karamarku?
— Prema hrvatskom Ustavu, koji je u tom smislu dosta jasan — mandatar postaje onaj koji ima većinu od ukupnog broja zastupnika u hrvatskom Saboru. Dakle, prema Ustavu gledano, takva situacija bi bila sporna. S druge strane, pitanje je da li bi to dugoročno koristilo HDZ-u, jer ako nakon toga HDZ ne može da sastavi vladu, oni bi bili viđeni kao neuspešna strana i postavilo bi se pitanje odnosa predsednika republike i parlamentarne većine.
Dakle, to bi bio dosta sporan i verovatno pogrešan potez. Mislim da ljudi oko predsednice republike, i ona sama, poznaju dobro političke odnose u Hrvatskoj i začudio bih se da to naprave.
Srbi u Vladi? Tri mandata su dobili poslanici Samostalne demokratske srpske stranke. Da li ih vidite u nekoj budućoj vladi, bez obzira koja koalicija je bude formirala, ili ih vidite samo u određenoj podeli karata?
— Pre svega bi trebalo reći da je SDSS postigao veliki uspeh. Naime, bilo je 11 kandidata za tri mesta koja predstavljaju Srbe u parlamentu i sva tri su dobili kandidati SDSS-a. I to su dobili prilično velikim brojem glasova. Na primer gospodin Milorad Pupovac je dobio nešto više od 14.000 glasova, što je više nego što je prosečno trebalo za jedan mandat, na primer HDZ-a.
Prema tome, to je važno za srpsku poziciju u Hrvatskoj zbog toga što stalno postoji neki prigovor da su ti mandati privilegovani i da je vrlo lako doći do njih. Međutim, pokazuje se zapravo da je broj glasova koji su dobila ta trojica prilično veliki.
Mislim da je pozicija SDSS-a prilično dobra, ali treba voditi računa da se tu radi o ukupno osam parlamentarnih mandata koji pripadaju manjinama. Među tim manjinama SDSS, odnosno srpski zastupnici, uvek su imali dominantnu ulogu i vrlo dobro razumevanje sa ostalih pet zastupnika drugih manjina. Oni će verovatno formirati zajednički stav i budući da su do sad dosta uspešno sarađivali sa SDP-om, očekujem da će biti skloni nastavku saradnje sa njima.
Posebno što je HDZ za vreme gospodina Karamarka davao izjave koje su bile dosta problematične za bilo kakvu dalju koaliciju. Na primer, izjavljivao je da je prethodna koalicija HDZ-a sa SDSS-om za vreme premijera Sanadera i gospođe Kosor bila ponižavajuća za HDZ.
Izborni rezultat stranke bivšeg predsednika Iva Josipovića je loš i neće imati predstavnika u Saboru. Šta će ovo značiti za njegovu dalju političku karijeru?
— Gospodin Ivo Josipović je dobio samo 1.400 preferencijalnih glasova, što je daleko ispod očekivanja njega samoga i analitičara u Hrvatskoj politici. Iskreno rečeno, čini mi se da je time njegova politička budućnost dovedena potpuno u pitanje.
Koji su osnovni razlozi za takav njegov rezultat?
— Mislim da je njegov veliki uspeh u politici bio pre svega rezultat podrške koju je imao na levici, a kao što znate — onaj ko ode iz glavnih političkih stranaka, posebno ako ode u tako dramatičnim situacijama velike polariziranosti i tesnog izbornog rezultata, zapravo, praktično gubi sve. Čini mi se da je to bio glavni razlog, a druga stvar je njegova slaba profilisanost kad se radi o političkom identitetu i o najvažnijim pitanjima u Hrvatskoj.
