U izbornoj noći u nedelju niko neće sa sigurnošću moći da kaže ko će formirati vladu, ocenjuje u razgovoru za Sputnjik bivša premijerka Hrvatske Jadranka Kosor, uoči parlamentarnih izbora u toj državi.
Kakav rezultat očekujete?
— Biće neizvesno, ali je sigurno da Hrvatskoj treba snažna vlada sa hrabrim i odvažnim ljudima koji uvažavaju druge i naravno koji znaju posao, a što će se dogoditi — videćemo.
Da li su poruke koje su levica (SDP) i desnica (HDZ) tokom kampanje slali građanima zaista ono što zanima građane Hrvatske?
— Očekivala sam da ćemo slušati realne predloge kako rešiti probleme koji su za Hrvatsku, kao članicu Evropske unije, sada važni — smanjenje deficita i javnog duga, reforme i štednja… O tome nije bilo reči i to čak nisu bile ni teme rasprava. Sve se svelo na to ko više voli Hrvatsku. Ja mislim da se danas ljubav prema domovini iskazuje radom, plaćanjem poreza i poštovanjem drugih ljudi.
Čini se, gledajući sa strane, da se Hrvatska posle ulaska u EU „izgubila“ kada je reč o njenom nacionalnom interesu i cilju. Šta je u današnjoj Hrvatskoj, po Vašem mišljenju, nacionalni interes?
— Ne bih rekla da se Hrvatska izgubila. Hrvatska je ostvarila svoj veliki zadnji strateški cilj — ulazak u NATO i u EU. Ja sam vodila Vladu koja je otvarala taj najveći cilj, a to je ulazak u EU. Međutim, mi smo možda propustili da uradimo ono što od nas traži EU, jer ulaskom u EU nije ništa zagarantovano. Treba se boriti i raditi, za jedan uloženi evro. Mi možemo povući mnogo iz fondova. Ali to zahteva puno rada.
Mislim da je došlo vreme da političari shvate da moraju isto da govore i kad su na vlasti i kada su u opoziciji. Mi smo do ulaska u EU imali neku vrstu konsenzusa između svih relevantnih političkih opcija, a kada je to ostvareno, konsenzus je nestao. A trebalo bi da ga imamo oko tri velike reforme koje bi trebalo da sprovedemo u Hrvatskoj. Očekivala sam da će ovi izbori imati ovakvu vrstu rasprava, ali su one izostale. Ono što se sada događa je borba za svaki glas i mandat i u tom smislu mislim da se često puta išlo, pogotovo u poslednjim danima, „ispod pojasa“.
Kako biste ocenili odlazeću Vladu?
— To je Vlada koja je dobila servirane pregovore za ulazak u EU. Da su od početka radili kao što su radili poslednjih nekoliko meseci, rezultati bi bili neuporedivo bolji.
Ova izborna kampanja nije se kao ranijih godina bavila pitanjima manjina. Da li Hrvatska misli da je taj problem rešila?
— Ne mislim da su manjine ikada bile problem za Hrvatsku. Mi smo, dok sam ja vodila Vladu, izmenili preambulu Ustava gde je rečeno da je Hrvatska država hrvatskog naroda i manjina koje su onda nabrajane. Ima nekada politiziranja oko položaja manjina, isključivo u politikantske svrhe, ali ja ne mislim da su manjine problem. Vodila sam Vladu u kojoj smo u imali i SDSS i moja iskustva su bila dobra. Ta stranka je u koaliciji ostala do zadnjeg trenutka i bila bih apsolutno nepoštena da to prećutim. Kako će biti u budućnosti, ne znam. Ali manjinski zastupnici zapravo mogu presuditi kod formiranja većine. A i običaj je uvek bio da manjinski zastupnici budu uz one koji imaju najizglednije šanse za formiranje vlade.
Koga biste voleli da vidite da vodi Hrvatsku u naredne četiri godine?
— Sebe! U ovom trenutku nemam mnogo šansi za to, ali mislim da bih sa puno više snage i energije radila taj posao. Nadam se da se ovo neće shvatiti kao prepotentnost. Ova sledeće vlada neće biti naročito stabilna, i pre ili kasnije ćemo opet na izbore, a ja ću se do tada dobro pripremiti.
Ako se desi da vas onaj ko bude formirao vladu pozove u nju da li biste prihvatili?
— Ako bi neko rekao — evo nudimo ti da do kraja sprovedeš program gospodarskog oporavka, koji sam ja predstavila još 2010. godine, a koji je najbolji ikad program u Hrvatskoj, a nisam ga stigla sprovesti zbog vremena, u tom slučaju bih se angažovala. Ali to se neće desiti jer svi političari u našem okruženju kada dođu na vlast misle da od njih sve počinje. Treba nastaviti ono što je prethodna Vlada radila dobro i okupljati ljude, a ne rasterivati i izbacivati iz stranaka i političkog prostora. Nema onih koji puno znaju, a ja mislim da je u politici, pogotovo u izvršnoj vlasti, potrebno imati ljude koji malo više znaju.