Dva dana uoči parlamentarnih izbora u Hrvatskoj dve najjače koalicije, „Domljubna“, koju predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) Tomislava Karamarka i „Hrvatska raste“ okupljena oko Socijaldemokratske stranke (SDP) aktuelnog premijera Zorana Milanovića, ne libe se da potegnu sva politička oruđa.
Slični programi dvaju koalicija, od socijalnog do ekonomskog, nisu u početku bogzna koliko animirali hrvatske birače, ali malo nacionalističkih primesa, kojih se prvi dosetio HDZ, već je dalo drugu sliku. Idući za njima i SDP je iskoristio svoj trenutak, pa su „barbari“ kako je Milanović usred migrantske krize nazvao Srbe, uspeli da ga po istraživanjima javnog mnjenja izjednače, a po nekima čak i dovedu iznad HDZ-a.
Utrkivanje u kampanji ko više voli Hrvatsku ili Antu Gotovinu očigledno je ono čemu hrvatski birači teže. Istraživanja pokazuju da je razlika između ove dve koalicije tako mala da se može smatrati i statističkom greškom. U tom slučaju, odluku će doneti ili manjinska lista ili nezavisna lista „Most“, koja je iznenađenje na ovim izborima. Doduše, ta lista je već unapred najavila da neće ni levima (SDP) ni desnima (HDZ) dati podršku, pa je u tom kontekstu hrvatski analitičari i zaobilaze kada kalkulišu o sastavu buduće vlade.
Da li bi eventualna pobeda desnice (HDZ) Hrvatsku vratila u nacionalizama i kuda bi je odvela pobeda levice (SDP)?
Profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Tvrtko Jakovina kaže da je zasad samo izvesno da će Hrvatska u nedelju dobiti koalicijsku vlast na ovaj ili onaj način. Po njemu, glasači će biti ti koji će reći koja je od ove dve ponude bolja za Hrvatsku, ali dodaje da je istorija pokazala da je desna strana za Hrvatsku uvek bila loša.
„Hrvatska sada može da bira da li će nastaviti nekim kilavim, umerenim putem, ili će ići Orbanovim putem (tvrđom linijom)“, kaže Jakovina za Sputnjik.
Cilj sadašnje hrvatske opozicije (HDZ) je, veruje naš sagovornik, da ukoliko pobedi, buduću opoziciju svede na statističku grešku, kako bi trajno ostala na vlasti.
„U ovom mi se trenutku čini da leva koalicija stoji nešto bolje što se tiče potencijalnih koalicionih partnera. To znači da su i Koalicija Milana Bandića (bivšeg gradonačelnika Zagreba) i srpska stranka i veći deo manjinskih zastupnika skloniji levoj koaliciji“, ocenjuje Jakovina.
On ističe da je i većina stranaka koje učestvuju na izborima, od koalicija „Most“ pa do stranke Ive Josipovića, takođe levo orijentisana, a u kakvom će se odnosu naći posle izbora zavisiće od toga i ko će od njih preći cenzus. Koalicija „Most“ je, za Jakovinu, jezičak na vagi. On navodi da kolaboracija ove koalicije i sa desnom i sa levom stranom sigurno vodi ka njenom kraju, s tom razlikom što bi je saradnja sa desnom koalicijom sigurno pojela.
„Sa te strane može se očekivati da ’Most‘ ne uđe ni sa kim u koaliciju, ali da ipak da podržava vlast“, objašnjava on.
Novinar Denis Kuljiš ne veruje u istraživanja javnog mnjenja i tvrdi da je broj ljudi koji posećuje skupove merodavan pokazatelj toga koga više podržavaju. Po njemu dvojbe nema — HDZ je pobednik ovih izbora.
„Iako svi govore da će rezultati biti izjednačeni i da će biti jako teško uspostaviti koaliciju, ja mislim da će, čak i ako ne dobije apsolutnu većinu, HDZ-u nedostajati tako malo da će tu konstrukciju zatvoriti sa pojedincima, a ne sa strankama“, uveren je Kuljiš.
Poslednja istraživanja u svih deset izbornih jedinica u Hrvatskoj pokazuju da konačni skor ide blago u korist SDP-ovog bloka. Koalicija „Hrvatska raste“ osvaja 60 mandata, dok „Domoljubna koalicija“ osvaja 57. „Most“ nezavisnih lista ima ukupno 12 zastupnika, po tri mandata imaju Milan Bandić, IDS i „Živi zid“, dok dva mandata osvaja HDSSB.
