Na ovo su upozorili stručnjaci u Moskvi govoreći na okruglom stolu o temi „NATO ide na Balkan: Crna Gora, Makedonija, Srbija“.
Eksperti su razmatrali razloge širenja NATO–a, kao i moguće posledice po regionalnu bezbednost pristupanjem određenih balkanskih država Alijansi.
„Čak i tako male države, poput Crne Gore, važne su za NATO, zbog svog geostrateškog položaja, ali i zbog glasa koje imaju u nekim drugim organizacijama poput Ujedinjenih nacija ili učešća u većim međunarodnim koalicijama. Osim toga, SAD beleže direktnu materijalnu korist od svake nove članice NATO–a, zbog prelaska na standarde Alijanse, a veći deo vojne opreme se upravo proizvodi u SAD“, ocenjuje Veronika Krašenjinikova, šefica odeljenja novinarskih istraživanja agencije RIA Novosti.
Krašenjinikova je ukazala i na to da naziv crnogorskog pokreta „Ne u rat, ne u NATO“ mnogo govori, s obzirom na to da NATO već dugo generiše krize, kako bi opravdao sopstveno postojanje. Ona je takođe dodala da se svi ti konflikti stvaraju na očigled većine građana zemalja–članica, koji ne žele da se od njihovog novca finansiraju ratovi.
Sa druge strane, podvlači Krašenjinikova, interesantno je da je Milo Đukanović na vlasti praktično već 25 godina i da ta okolnost ne smeta Zapadu, koji inače insistira na čestoj, demokratskoj promeni vlasti.
Šef grupe balkanskih zemalja Ruskog instituta strateških istraživanja Nikita Bondarjev, međutim, smatra da NATO nema nikakvu korist od ulaska jedne male zemlje poput Crne Gore u sastav ove organizacije. On istovremeno konstatuje da bi prijem ove zemlje bio, pre svega, „prst u oko“ Rusiji i neka vrsta osvete za uspešnu spoljnju politiku Moskve.
Bondarjev se takođe osvrnuo na Đukanovića koji je „mnogo puta do sada menjao svoju političku orijentaciju tokom poslednjih četvrt veka koliko je na političkoj sceni“.
Prema rečima Bondarjeva, iza Đukanovića je kriminalna prošlost, a italijanska štampa, dodaje on, već piše da bi u slučaju odlaska sa vlasti, sadašnjeg crnogorskog premijera krivično gonila mnoga tužilaštva država sa Zapada.
Bondarjev ne isključuje mogućnost ponovne promene političkog kursa crnogorskog premijera, imajući u vidu njegovu dosadašnju praksu.
Igor Damjanović, koordinator pokreta „Ne u rat, ne u NATO“, osvrnuo se na prethodna dva stava:
„Smatram da od crnogorske vojske i finansijskih mogućnosti Crne Gore vojna industrija zemalja–članica NATO–a ne bi imala neke naročite benefite. Posle američkog poraza u Siriji, posle neuspeha u sprovođenju američke politike u Ukrajini, Amerika sada želi Crnu Goru, zavetnu zemlju Carske Rusije, da uvuče u svoj NATO savez, kao malu pobedu nad Rusijom“, ocenjuje Damjanović.
On je rekao da je tokom protesta u Podgorici, prethodnog vikenda, policija upotrebila suzavac, čak 10 puta koncentrovaniji nego što je to predviđeno.
Istovremeno, Damjanović je ocenio i da je teška ekonomska situacija u Crnoj Gori izvela ljude na ulice.
Sergej Pantelejev, direktor Instituta ruskog zarubežja, ironično se našalio da „ne stoji svakome moderna odeća“ aludirajući na to da Crnoj Gori zaista nije mesto u NATO–u.
On je dalje naveo da je i u ovom slučaju vidljiva „medijska tehnologija“ Zapada da kleveće Rusiju na isti način kako su je klevetali povodom situacije u Ukrajini.
„Sa jedne strane je Janukovič nazivan autoritarnim predsednikom, a sa druge Đukanović, koji je 25 godina na vlasti, po zapadnim merilima nije loš, jer je zapravo njihov čovek“, rekao je Pantelejev.
On smatra neosnovanim optužbe crnogorskog ministra inostranih poslova Igora Lukšića da ruske društvene organizacije rade na agitaciji protiv ulaska u NATO. On ističe da se društvene organizacije iz Rusije u Crnoj Gori, pre svega, bave organizovanjem kulturnih događaja i gostovanjima ruskih umetnika.
Venjamin Striga, zamenik direktora Koordinacionog saveta ruske dijaspore u Crnoj Gori, ocenio je da je celokupna situacija koju kreira crnogorska vlast vrlo neprijatna.
„Sa druge strane, desetine hiljada Rusa koji su kupili nekretnine i koji sa porodicama žive u Crnoj Gori, u ovoj zemlji se osećaju kao ’svoj na svome‘, s obzirom na to da narod misli drugačije od aktuelne vlasti“, smatra Striga.
U Crnoj Gori i Srbiji, po mišljenju Strige, žive rusofili, koji sa radošću očekuju dalje ruske investicije. Ipak, upozorava on, zbog krize koju stvara aktuelna vlast u Podgorici, do daljih investicija možda neće doći.
„Imajući u vidu da 80 odsto tržišta nekretnina zavisi od ruskih kupaca, ukoliko Crna Gora uđe u NATO, moglo bi da dođe do krize, pa čak i do gladi“, upozorio je Striga.
Aleksandar Prokopjev, poslanik Državne dume Ruske Federacije potvrdio je da „ako se govori o ekonomiji, bilo bi dovoljno pomenuti ozbiljne investicije ruskih građana u privredu Crne Gore“.
„Zajedno sa građevinarstvom i nekretninama, tu je i ulaganje u turizam“, istakao je Prokopjev.
On je dodao da Rusi smatraju Crnogorce bratskim narodom, koje spajaju i viševekovne kulturne veze.
„Smatramo da se narod mora izjasniti da li želi da Crna Gora stupi u NATO i u EU. Građani Crne Gore vide negativne primere susedne Hrvatske, pa i Grčke“, zaključio je Prokopjev.
Eksperti su poručili da se ne sme dozvoliti „Ukrajina 2“. Rešenje napete političke situacije trebalo bi naći kroz opštedruštveni dijalog svih političkih aktera, crkve i drugih važnih društvenih struktura.