Nakon što su prošle nedelje srpsku političku scenu potresale izjave zvaničnika povodom novih uslova koji iz Brisela stižu Srbiji u vezi sa poglavljem 35 i u vezi sa nemačkim amandmanima koji se odnose na KiM, srpski predsednik Tomislav Nikolić upitao je:
„Da li nas to EU kažnjava jer nismo uveli sankcije Rusiji?“
Gotovo zaboravljeno pitanje sankcija ponovo je izbilo u prvi plan nakon ove predsednikove izjave, ali i nakon saznanja „iz diplomatskih izvora“ jednog srpskog lista, da će pitanje odnosa Srbije i Rusije doći na dnevni red zajedno sa pregovaračkim poglavljem 31, koje se odnosi na usklađivanje spoljne i bezbednosne politike EU i zemalja kandidata za članstvo u toj organizaciji.
Nenad Popović, predsednik Srpske narodne partije za Sputnjik kaže da je jasno da EU pojačava pritisak na Beograd da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom i uvede sankcije Rusiji. To bi, međutim, prema njegovom mišljenju, bilo duboko pogrešno i protivno interesu i volji naroda Srbije.
„Rusija je najveći zaštitnik naših državnih i nacionalnih interesa po pitanju KiM i Republike Srpske, a u Rusiji imamo i najvećeg zaštitnika naših vitalnih ekonomskih interesa. Uvođenje sankcija toj zemlji značilo bi da se Srbija svojom voljom i na svoju štetu odriče koristi od političke i ekonomske saradnje sa Rusijom. Ali ne samo to, to bi značilo da okrećemo leđa našem najbližem i najodanijem prijatelju, a to nikada nije bila odlika srpskog naroda“, objašnjava Popović.
Rusija je, napominje on, uvek bila uz srpski narod kada mu je bilo najteže i sada je došao trenutak da srpski narod pokaže solidarnost sa ruskim narodom. Znajući da će pritisci EU na Srbiju da uvede sankcije Rusiji biti pojačavani SNP je početkom godine pokrenula peticiju „Ne sankcijama Rusiji“, koju je, ističe Popović, podržalo nekoliko desetina hiljada građana Srbije.
I predsednica DSS–a Sanda Rašković Ivić smatra da će se od Srbije u budućnosti tražiti da potpuno okrene leđa Rusiji i uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.
„Ako bi Srbija to uradila, to bi bilo političko i nacionalno samoubistvo. Okrenuli bismo leđa prijatelju, državi od koje imamo i političke i ekonomske koristi. A to bismo uradili da umilostivimo one koji su nas bombardovali i koji nam otimaju deo teritorije“, poručuje Sanda Rašković Ivić.
Profesor Predrag Marković sa Instituta za savremenu istoriju, međutim, veruje da režim međunarodnih sankcija uvedenih Rusiji neće još dugo biti na snazi, pa u tom smislu ni za Srbiju to neće biti problem. Sukob EU i Rusije je generisan od strane Amerike i za EU jako štetan, te nema nikakvog razloga da potraje, objašnjava Marković.
„Sankcije su nametnute od strane Amerike, a Nemačka i druge zemlje jedva čekaju da ih ukinu. Ne verujem da će one biti trajna mera protiv Rusije, jer zapravo pogađaju zemlje same Unije, čije su privrede njima vrlo nezadovoljne“, kaže Marković za Sputnjik i dodaje da ukoliko u EU ima iole državničke mudrosti, Berlin i Pariz će se potruditi da se sukob sa Rusijom okonča.
Sličnog stava je i dr Neven Cvetićanin iz Instituta za društvene nauke, koji za Sputnjik kaže da oko sankcija Rusiji ni u samoj EU ne postoji konsenzus. On pak ističe da u ovom trenutku nema zvaničnih zahteva da Srbija uvede sankcije Rusiji.
„Ne treba ishitreno reagovati na glasine i spekulacije. Srbija treba da sačeka zvanične stavove Brisela, a da se u međuvremenu drži dalje od izjašnjavanja po pitanju globalnih kriznih žarišta. Smatram da treba nastaviti kursem kojim će država pokušati da sačuva savezništvo i sa zapadnim faktorom, dominantnim u procesu evrointegracija, ali i sa istočnim partnerima sa kojima je Srbija povezana tradicionalno, ekonomski i energetski “, zaključuje Cvetićanin.
Da dobri odnosi sa Rusijom za Srbiju ostaju važni može se zaključiti i iz govora srpskog premijera Aleksandra Vučića, koji je na obeležavanju sedam godina od osnivanja SNS–a naveo da Srbija želi da bude deo evropske porodice, ali da prijateljstvo sa Rusijom niko ne može da uništi.
