Potpisivanje akcionarskog ugovora između ruskog energetskog giganta „Gasproma“ i pet zapadnih gasnih kompanija o izgradnji „Severnog toka 2“ otvorilo je mnogo pitanja i izazvalo brojne diskusije među ekspertima. Jedno od njih je zašto Evropljanima smeta „Južni“, a ne smeta „Severni tok“?
Drugo pitanje je — zašto je EU ocenila da je „Severni tok“ manje politički rizičan od „Južnog toka“, koji je ranije zaustavila?
Projekat „Severni tok 2“ predviđa izgradnju dva podmorska gasovoda od Rusije do Nemačke ispod Baltičkog mora, sa ukupnim godišnjim kapacitetom od 55 milijardi kubnih metara gasa. „Gasprom“ je troškove projekta procenio na 9,9 milijardi evra, a planirano je da novi gasovod počne sa isporukama do kraja 2019. godine.
Već sama činjenica da su ugovor sa „Gaspromom“ potpisale kompanije iz Nemačke, Holandije, Austrije i Francuske govori o tome da je Uniji i te kako potreban ovaj projekat, jer njime Evropa obezbeđuje nesmetane isporuke gasa i osigurava svoju energetsku bezbednost.
Evropljani su izgleda konačno shvatili da ne mogu bez ruskog gasa, a da je Ukrajina nepouzdan partner.
Kad se hoće — sve se može
Pokazalo se to i u prethodne dve gasne krize, 2006. i 2009. godine, kada su se mnogi smrzavali samo zato što je Ukrajina zaustavila tranzit ruskog gasa namenjenog evropskim potrošačima. Zato je cilj „Severnog toka 2“ da, sa jedne strane, u potpunosti izbegne ili barem smanji zavisnost od tranzita kroz Ukrajinu, a sa druge da poveća isporuke ruskog gasa u Severnu i Zapadnu Evropu, s obzirom da Nemačka planira da duplira kapacitet mogućeg dotoka ruskog gasa na svoju teritoriju.
Rusija je važan proizvođač gasa i zadovoljava oko trećinu evropskih potreba za energijom. Pojedine evropske zemlje (države Baltika, Austrija, Finska, Slovačka, Češka, Bugarska) skoro da u potpunosti zavise od ruskog gasa, dok Nemačka, na primer, namiruje skoro četvrtinu svojih energetskih potreba uvozom ruske nafte i gasa. Pogodnih alternativa nema ni na vidiku.
Evropljanima je postalo jasno — ili će sarađivati sa Rusima ili sledi energetski ćorsokak.
„Sankcije ne utiču na realizaciju projekta ’Severni tok 2‘, ali Treći energetski paket mu stvara određene probleme“, izjavio je ruski ministar ekonomskog razvoja Aleksej Uljukajev u Parizu.
Treći energetski paket EU postao je kamen spoticanja između Rusije i Evrope. Ovaj dokument se pojavio ubrzo nakon što su potpisani osnovni sporazumi o „Južnom toku“ i on ne dozvoljava kompanijama koje vade gas da budu vlasnici magistralnih cevovoda koji se nalaze u regionu.
Eksperti objašnjavaju da je EU time poručila Rusiji — „sami ne gradimo — ni vama ne damo“. To bi značilo da „Gasprom“ ne može da bude snabdevač gasa i vlasnik gasovoda, a u slučaju „Južnog toka“ ruska kompanija je trebalo da bude i jedno i drugo. Pod takvim uslovima graditi gasovod znači raditi na svoju štetu.
Potpisivanje ugovora o izgradnji „Severnog toka 2“, pokazuje da se i ta prepreka može prevazići, kad se hoće. Nađeno je „solomonsko rešenje“, prema kojem se treći energetski paket ne odnosi na podzemni deo gasovoda!
„Južni tok“ postao je žrtva globalne geopolitičke igre koju je sprovodio Zapad na čelu sa SAD, a jedan od ciljeva blokade ovog projekta bilo je zadržavanje tranzita gasa kroz Ukrajinu. Moskva, sa druge strane, želi da zaobiđe Ukrajinu kao tranzitnu zemlju zbog višegodišnjeg spora sa Kijevom oko cene gasa, načina plaćanja, nagomilanih dugova i krađe „plavog goriva“ namenjenog evropskim potrošačima.
Uzimajući u obzir i da sporazum sa Ukrajinom o tranzitu gasa ističe 2019. godine, zvaničnoj Moskvi je izgradnja novog gasovoda sada jedan od najvažnijih strateških zadataka.
„Severni tok“ iz 2011. godine, koji direktno spaja ruski grad Viborg i nemački Ljubmin, već se pokazao kao uspešan projekat. Ukoliko Rusija realizuje i svoje druge velike projekte — „Severni tok 2“ i „Turski tok“, a od njega nije odustala, to bi značilo da se u potpunosti oslobađa tranzita preko Ukrajine.
Nemačka će profitirati
U Kijevu su vest o „Severnom toku 2“ doživeli kao „izdaju ukrajinskih interesa“ od strane zapadnih partnera. Kijev je time zadobio snažan udarac, jer će im njihovi prijatelji sa Zapada preoteti tranzit i izvor prihoda.
Evropa, a pre svega Nemačka, će od ovog projekta najviše profitirati. Nemačka je sad glavna tačka ulaska ruskog gasa u Evropu, a sa „Severnim tokom 2“ ona će dobiti sve ekonomske i političke pogodnosti uključujući novac, radna mesta i jačanje njene uloge na energetskom tržištu.
Eksperti smatraju da sabotirajući „Južni tok“ i otežavajući „Turski tok“, najjači evropski igrači onemogućavaju slabije — Srbiju, Bugarsku i Grčku — da same postanu kovači svoje sreće. One će ostati bez investicija u infrastrukturi, bez plaćanja tranzita gasa i novih radnih mesta.
Njihov regionalni značaj u gasnom sektoru neće ojačati, jer najjačima ne odgovara da one povećaju svoju ekonomsku nezavisnost.
Evropljani su, dodaju stručnjaci, reanimirali projekat „Severni tok 2“ i zbog toga jer ne žele da budu zavisni od snabdevanja gasom koji prolazi kroz Tursku i jer ne žele da Turska time ojača. Za EU je ovaj projekat takođe veoma važan, pre svega jer se radi o direktnoj gasnoj vezi dostavljanja gasa u Evropu, uključujući i Severni Balkan, Slovačku i Italiju, koje se sada ruskim gasom snabdevaju uglavnom preko Ukrajine.
„Tu nema Bugarske u koju mogu doleteti tri senatora iz SAD i prisiliti je da izađe iz sporazuma o gradnji gasovoda“, kao što je bio slučaj za „Južnim tokom“, kažu stručnjaci.
Definitivno je da je ruski gas ono bez čega Evropa, barem za sada, ne može. Da bi smanjila zavisnost od ruskog gasa EU je, po „preporuci“ Vašingtona, očajnički tražila alternativu.
Gas iz škriljaca koji bi Amerika dopremala Evropi bio je pucanj u prazno, a propali su i svi drugi pokušaji Zapada da Rusiju, kao globalnog igrača na energetskom tržištu, izbace iz igre. Karte su sada ponovo promešane i iznova podeljene. Nova igra je tek počela.
