U kulturnim krugovima u Rusiji već godinama postoji volja i želja da se Centar kulture Srbije otvori u ruskoj prestonici, ali do realizacije te ideje nikada nije došlo.
Ono što se godinama priželjkivalo sada bi, ipak, moglo da postane realnost.
„Kao gost ovogodišnjeg moskovskog Sajma knjiga, posetio sam Rusku državnu biblioteku strane literature. Tamo sam imao sastanak sa direktorom te biblioteke i njegovim najbližim saradnicima. Postigli smo nekoliko, za nas, veoma važnih dogovora, a jedan od njih je i osnivanje Srpskog kulturnog centra ili Srpskog centra za knjigu, u okviru te moskovske biblioteke. U toj biblioteci već postoje takvi centri nekih drugih država: američki, japanski, holandski. Mi smo ih obišli, i dogovorili se da tu uskoro bude otvoren i centar na srpskom jeziku“, otkriva Blašković.
Prema njegovim rečima, u planu je još i elektronsko i digitalno umrežavanje dveju biblioteka.
„Mi sarađujemo sa Ruskom državnom bibliotekom inostrane literature, kao što sarađujemo i sa druge dve nacionalne biblioteke u Rusiji, ali sad smo odlučili da intenziviramo tu saradnju, u tom smislu što ćemo omogućiti korišćenje naše elektronske baze u Beogradu, a takođe i ove u Moskvi. Tako da ćete moći da ono što imate u moskovskoj biblioteci čitate u Beogradu, i obrnuto. To je posao digitalizacije biblioteke koja traje već nekoliko godina“, dodaje Blašković.
On nije mogao da precizira datum otvaranja Srpskog kulturnog centra ili Srpskog centra za knjigu u Moskvi, ali bi taj projekat, prema njegovim rečima, mogao da bude realizovan vrlo brzo.
„Predstavnici ove moskovske biblioteke doći će najverovatnije na oktobarski Sajam knjiga u Beogradu, i tada ćemo imati tačno formulisane protokole između naše dve biblioteke. To će podržati naše i rusko Ministarstvo kulture, tako da ja očekujem realizaciju čim se te formalnosti srede“, zaključuje Blašković.
Za 93 godine svog postojanja ova moskovska biblioteka postala je jedna od najvažnijih riznica strane literature u svetu, a prepoznata je i kao glavni međunarodni kulturni, obrazovni i istraživački centar.
Biblioteka ima 80 hiljada registrovanih čitalaca, a dnevno je poseti hiljadu korisnika.
U Moskvi se danas završava 28. Međunarodni sajam knjiga, na kojem se predstavilo 400 izdavača iz 30 zemalja. Status specijalnog gosta najznačajnije književne smotre u Rusiji imali su Srbija, Jermenija i Iran.
Pretposlednjeg dana moskovskog Sajma knjiga, u 75. paviljonu VDNH, srpski pisci Goran Petrović i Gordana Ćirjanić predstavili su publici svoje knjige — „Ispod tavanice koje se ljuspa“ i „Poljubac“.
Petrović je, pored Milorada Pavića, najpoznatiji i najprevođeniji srpski pisac u Rusiji, a njegove najnovije priče možete ekskluzivno da čitate na sajtu Sputnjik Srbija.
Gordani Ćirjanić ovo je prva knjiga prevedena na ruski jezik.
Knjigu „1914-2014. Zašto revizija“, Mileta Bjelajca predstavio je ambasador RS u Moskvi Slavenko Terzić i njegove kolege ruski i srpski istoričari.