Na prezentaciji antologije savremene srpske priče na Moskovskom međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi govorili su, uz neke od autora, Mladen Vesković — predstavnik srpskog Ministarstva kulture i informisanja, kao i predstavnici Biblioteke inostrane literature iz Moskve — Julija Sozina i Grigorij Čeredov. Publici su se takođe predstavili i prevodioci Larisa Saveljeva i Vasilij Sokolov.
Saradnja srpskog Ministarstva za kulturu i informisanje sa ruskom Bibliotekom inostrane literature, odnosno izdavačkom delatnošću te biblioteke, veoma je značajna, s obzirom da to je jedan od načina da se popuni objektivna praznina koja postoji u prisutnosti savremene srpske književnosti u Rusiji.
„U vreme tranzicije u svim postsocijalističkim zemljama komercijalni koncept izdavaštva je odneo prevagu. Književnost takozvanih malih kultura, odnosno književnost i umetnička dela koje je teško komercijalno valorizovati, bila su gurnuta u stranu“, rekao je Mladen Vesković, predstavnik srpskog Ministarstva kulture i informisanja.
On je naglasio da izdavačka delatnost Centra knjige „Rudomino“ ima sve odlike kvaliteta nekadašnjeg sistema, odnosno relativnu distancu u odnosu na komercijalne zahteve tržišta. Sa ovim se složila i Julija Sozina predstavnica Biblioteke inostrane literature i dodala da je komercijalni uspeh naravno poželjan, ali u njihovom slučaju ne i odlučujući kriterijum. Centar knjige „Rudomino“ kao deo Biblioteke inostrane literature ima „globalnije“ ciljeve — da se širokoj ruskoj publici predstave najkvalitetnija dela, pa čak i ona nepoznatih autora. Najveći deo knjiga koje oni izdaju odlazi direktno u regionalne biblioteke Rusije.
Grigorij Čeredov, takođe predstavnik Biblioteke inostrane literature, ovu okolnost smatra veoma dobrom, jer se danas čitaoci u velikim gradovima teško mogu zainteresovati za nepoznate autore. Čeredov je mišljenja da su čitaoci u provinciji željniji i otvoreniji za novo.
„Činjenica da će knjige srpskih autora stići u ruske regione veoma je važna, jer će dodatno pomoći promociji srpske književnosti u Rusiji“, kaže Čeredov i dodaje da je veoma zahvalan srpskom Ministarstvu kulture i informisanja na saradnji. On smatra da je veoma dobro što je upravo antologija srpske priče prva knjiga koja je izdata u okviru zajedničkog programa, jer su priče zbog svog formata najpre u stanju da pokažu specifičnost savremene srpske literature.
U okviru zajedničkog projekta (srpskog Ministarstva kulture i informacija i Biblioteke inostrane literature) u ovom momentu postoji prvo kolo edicije „Srpsko slovo“, odnosno tri knjige, od kojih je prva objavljena i o kojoj se danas i govorilo — „Uhvati zvezdu padalicu“. Druga knjiga koja bi trebalo da izađe je izbor priča Mihajla Pantića pod nazivom „Hodanje po oblacima“.
Treća knjiga će biti roman Gordane Ćirjanić „Kuća u Puertu“. Sama književnica rekla je da je ponosna što će upravo njen roman biti izdat u okviru prvog kola. Gordana Ćirjanić se nada da će roman naći put do čitalačke publike u Rusiji, budući da je u Srbiji veoma dobro čitan i primljen, i među čitaocima i među kritičarima.
„Prema tome, mislim da će ruski čitalac naći dovoljno opštih kopči da to razume i kao deo svoje istorije“, zaključuje autorka romana.„Moram priznati da činjenica da će se on pojaviti na tako velikom jeziku kao što je ruski izaziva veliko uzbuđenje“, kaže Ćirjanić i dodaje da „Kuća u Puertu“ u tematskom smislu zapravo evropski roman. Naime, jedan od glavnih junaka je Italijan Bruno, koji je u španskom građanskom ratu bio pripadnik internacionalnih brigada. Roman vremenski obuhvata čitav vek — od 1898. godine, kad je vođen rat na Kubi između Španije i Amerike, do 1999. godine, kad je bombardovana Srbija. Između se dešava mnogo toga, ima mnogo istorijskih činjenica, a tema jeste španski građanski rat.
Za kraj bi trebalo reći da je posebno važno to što je Srbija upravo ove godine dobila status specijalnog gosta, s obzirom na to da je 2015. godina proglašena godinom literature u Ruskoj Federaciji. Tokom 5 dana, koliko će trajati sajam, na više od 500 različitih predavanja, manifestacija i književnih večeri, govoriće autori novih knjiga, glumci, režiseri, političari i sportisti. Na sajmu učestvuje više od 400 izdavačkih kuća iz ukupno 30 zemalja sveta.
