Džozef Stiglic je naveo da se mnogo toga izmenilo za 13 godina, od vremena prve međunarodne Konferencije o finansiranju razvoja koja je održana u meksičkom gradu Montereju 2002. godine. Tada je „Velika sedmorka“ bila dominantna, dok je danas najveća ekonomija na svetu Kina, a njene devizne rezerve su 50 odsto veće od američkih.
„Zapadne finansijske institucije su 2002. godine bile smatrane mađioničarima u kontroli rizika i raspodeli kapitala. Danas vidimo da su oni mađioničari u manipulacijama tržištima i drugoj prevarantskoj praksi“, uveren je Stiglic.
Prema mišljenju ekonomista, SAD „blokiraju put“ punopravnom pravnom regulisanju sfere međunarodnih dugovanja i finansija. Ukrajina, Grčka, Argentina su postale primeri propasti postojećeg sistema i ukazale su na potrebu okvirnog rešavanja problema restrukturizacije suverenih dugova.
Pre nekog vremena, tadašnji šef Federalnih rezervi SAD Ben Bernanke govorio je o višku rezervi u svetu, u isto vreme kada su investicioni projekti sa velikim socijalnim davanjima bili u problemu zbog nedostatka finansiranja.
Džozef Stiglic smatra da je to i danas aktuelno i da svetska tržišta čiji je zadatak da obezbede efikasno posredništvo u izboru između štednje i investicija, nepravilno raspoređuju kapital i stvaraju dodatne rizike.
Ironija je da većina projekata za investiranje u zemljama u razvoju traži dugoročne investicije i upravo one i predstavljaju najveći deo rezervi — na penzionim računima, u državnim fondovima blagostanja. Ipak, kratkovida finansijska tržišta postaju barijera za produktivnu upotrebu kapitala.
„Kada je Kina predložila stvaranje ABII kako bi preraspodelila deo viška globalnih rezervi za finansiranje regiona kojima su ona najpotrebnija, SAD su pokušale da torpeduju ovu inicijativu. Bela kuća je pretrpela bolni poraz“, primetio je nobelovac.
Na nedavnoj međunarodnoj Konferenciji za finansiranje razvoja u Adis Abebi Amerika se založila za očuvanje postojećeg poretka sa globalnom kontrolom razvijenih zemalja i uspela je da slomi otpor zemalja u razvoju koje su tražile aktivnije učešće u globalnim institucijama upravljanja. Tvrdoglavost razvijenih zemalja sa SAD na čelu je pokazala da je Vašington stao na margine istorije, dodaje Džozef Stiglic.
