Trebalo je da formiranje ABII i odluka mnogih vlada da joj se pridruže bude povod za sveopšte slavlje, pretpostavlja profesor, navodeći da je odluka bogatih evropskih zemalja da se pridruže ABII dovela do konfuzije i gneva kod američkih činovnika.
„Sjedinjene Države tajno vrše pritisak na zemlje po čitavom svetu, tražeći da se drže što dalje od toga“, uveren je Stiglic.
U opozicionom držanju SAD prema Azijskoj banci, koje se ne poklapa sa ranijim izjavama o ekonomskim prioritetima SAD u Aziji, ekspert vidi još jedan slučaj nesigurnosti Vašingtona u svoj globalni uticaj.
Činjenica da će ABII doneti značajnu korist, ne samo Kini, već i drugim delovima Azije, prema mišljenju profesora, samo će produbiti ironiju opozicije SAD.
Autor je podsetio da su, kada je Japan predložio 80 milijardi dolara za pružanje pomoći zemljama Istočne Azije u uslovima krize krajem ’90-ih, Sjedinjene Američke Države izašle protiv ove inicijative.
„Tada, kao i danas, ništa nije bilo dobro, ako SAD nisu predlagale alternativni izvor finansiranja. Oni su prosto težili hegemoniji. U uslovima sve veće monopolije u svetu, oni su hteli ostati G-1. Nedostatak novca, zajedno sa američkom privrženošću pogrešnim idejama, kako da se reaguje na krizu, izazvalo je pad koji će biti mnogo dublji i duži nego što je trebalo da bude“, smatra Stiglic.
Američko protivljenje ABII sve je teže razumeti, smatra ekspert, uzimajući u obzir da je politička infrastruktura sve manje pod uticajem ideologije i specijalnih interesa, nego u drugim oblastima donošenja političkih odluka, kao što je vlast SAD nad Svetskom bankom.
