Dok se Srbi spremaju za pomen, Hrvati se spremaju za slavlje. Što je bliži 5. avgust, dan kada će Hrvati slaviti 20 godina od akcije „Oluja“, a Srbi obeležavati Dan žalosti u znak sećanja na proterivanje 250.000 Srba, čini se da su i tenzije u Hrvatskoj veće.
Da je tako upozorava i Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća, koji tvrdi da su poruke netolerancije sve vidljivije i glasnije u Hrvatskoj, ne samo prema Srbima već prema svim manjinama.
„Posebno se u tome ističe antićirilična kampanja i veličanje ’Oluje‘“, izjavio je Pupovac.
Srbi i Hrvati ni 20 godina posle rata nisu rešili međusobna pitanja, a dolazak Kolinde Grabar Kitarović na čelo države i ulazak Hrvatske u Evropsku uniju preostalim Srbima nisu nimalo olakšali život. Naprotiv, čini se da je njihova muka još veća, jer hrvatska predsednica otvoreno veliča one koji su Srbima naneli najveće zlo, dok Evropska unija, ona od koje su Srbi očekivali da će im pomoći da ostvare svoja prava, uporno ćuti. U tom mimohodu, pitanje je kome Srbi iz Hrvatske da se obrate? Srbiji kao matičnoj zemlji ili EU?
Slobodan Uzelac, bivši i do sada jedini potpredsednik hrvatske Vlade iz redova Srba, za Sputnjik kaže da je hrvatska Vlada, dok je on bio njen član, radila mnogo više za sve manjine, pa i Srbe, nego što to radi sada.
„Reč je o neverodostojnosti, i sva je prilika da je to bilo ’drži bure vodu dok majstori odu‘, odnosno, dok ne uđu u Evropsku uniju, jer to tako moramo. To je vidljivo na svakom koraku i jačanju desnice i ispoljavanju netrpeljivosti prema svim manjinama, ne samo prema Srbima. Niti živimo, niti treba da živimo u vremenu u kome položaj manjina treba da zavisi od njene matične države. Pogotovu ako obe države pretenduju ka EU. I kada bi Srbija bila u boljem položaju, i ekonomskom i političkom, ne mislim da bi ona trebalo posebno da štiti Srbe u Hrvatskoj, jer je to posao svake države same za sebe“, kaže on.
Bivši potpredsednik Vlade Hrvatske, pritom, napominje da to ne znači da matične države ne treba da brinu o svojim manjinama, ali ponavlja da je odgovornost na državi u kojima te manjine žive.
„Zaštita manjina je u interesu države u kojoj žive pripadnici te manjine i svako prebacivanje odgovornosti na matičnu zemlju je korak unazad, a ne unapred“, smatra je Uzelac.
On veruje da ni Evropska unija nema mnogo „volje“ da štiti interese Srba iz Hrvatske, što je, po njemu, jedan razlog više za stvaranje tenzija i netrpeljivost prema Srbima.
„Mi smo jako, jako važni Evropskoj uniji! Nemojte, molim vas! Ceo ovaj region je za EU, nažalost, malo važan“, kaže Uzelac.
Hrvatski politikolog Davor Đenero, međutim, veruje da nema toliko tenzije među samim narodima i insistira na tome da se utisak o antisrpskoj klimi u Hrvatskoj stvara kao posledica loše ekonomske situacije koja pogoduje nacionalizmu. Tome u prilog ide i neizvesnost zbog mogućih političkih promena, ali i to što se, kako tvrdi, „najveća srpska stranka vezala za aktuelnu Vladu“.
„Na taj način je narušen interes srpske zajednice u Hrvatskoj“, smatra on.
On ocenjuje da Hrvatska i Srbija očito nisu raščistile temeljne pojmove, za šta je potrebno „vrlo malo“.
„Hrvatska nije izrazila pijetet prema civilnim žrtvama ’Oluje‘, hrvatskim Srbima, niti osudila pljačku, palež, ali i maltretiranje i ubijanje civila koji nisu izbegli pred vojnom operacijom, zbog čega je otežan i povratak. Ali Srbija zanemaruje da je ’Oluja‘ bila legitimna oslobodilačka akcija, kojom je srušen kvislinški protivdemokratski režim“, navodi on.
I dok Zagreb planira dvodnevnu proslavu sa vojnom paradom, Srbija je 5. avgust i zvanično proglasila Danom žalosti na teritoriji Srbije i Republike Srpske.