Više od 2.000 političara i institucija u Evropskoj uniji je bilo meta američke i nemačke obaveštajne službe, piše nemački dnevni list „Zidojče cajtung“.
Podaci o ovoj špijunaži koji su dospeli u javnost izazvali su gnev u Evropi. Belgijska Vlada je pokrenula istragu, ali, prema ovom listu, nezadovoljstvo bi moglo da bude veće sa druge strane Atlantika.
„Skandal ne može da bude zaboravljen. Nemačka kancelarka Angela Merkel mora da se suoči sa nezadovoljstvom onih koje su špijunirali, ali postoji još ozbiljnija pretnja: gnev SAD. Kancelarka i BND očekuju oštru reakciju Vašingtona u slučaju da detalji o špijunaži američke obaveštajne službe budu obelodanjeni“, piše list.
U slučaju da do toga dođe, to će američkim diplomatama biti dokaz da nemačke obaveštajne službe nisu pouzdane. U tajnim dokumentima američke obaveštajne agencije NSA i nemačke BDN pominju se imena 7.089 osoba i evropskih institucija.
„To se tiče gotovo svake evropske zemlje. Jasno je da je, uz pomoć BDN, (američka) NSA pokušala da špijunira istaknute zvaničnike“, konstatuje list. „Ovo je prvi put da naši partneri, ne samo u Evropi već i širom sveta, razmatraju saradnju sa BDN. Signali koje dobijamo nisu pozitivni“, kaže šef obaveštajne službe Gerhard Šindler.
NSA i BND su 2002. godine potpisale sporazum o nadgledanju elektronskih komunikacija. Amerikanci su se obavezali da neće preduzimati akcije koje nisu u skladu sa nemačkim zakonom.
BND je 2005. godine otkrio da NSA namerava da špijunira velika evropska preduzeća. Nemačka služba je 2008. godine poslala kancelarki upozorenje da Amerikanci „nastavljaju u Evropi njihove ciljeve“. BND je zbog toga od 2013. godine blokirao više od 40.000 zahteva američke službe, a 2010. godine je o tome po drugi put obavestila Angelu Merkel.
