Ovaj uslov je, preneo je Rojters, već bio na snazi kada je u pitanju špijuniranje telefonskih razgovora i poruka poslatih faksom, koje je za američku agenciju obavljala nemačka tajna služba (BND).
Malo špijuniranje među prijateljima bi se nesmetano nastavilo da o svemu nije saznala javnost.
Skandal se pretvorio u političku krizu koja preti da ugrozi izuzetno poverenje koje Angela Merkel uživa među sunarodnicima.
Odluka je doneta nakon što je američka obaveštajna agencija NSA, za koju su Nemci špijunirali evropska preduzeća i političare, a najviše Francuze i Austrijance, odbila da uz zahteve za prisluškivanje ponudi obrazloženje. Anketa koju je objavio list „Bild“ pokazuje da 62 odsto Nemaca smatra da ova afera urušava njen ugled. Sumnje u ulogu Merkelove podstakli su dokumenti objavljeni u nemačkoj štampi koji pokazuju da je državni vrh dobio informacije o špjuniranju francuskih političara u dva navrata, 2008. i 2010. godine. Političke tenzije podstiče i njeno ćutanje nedelju dana od izbijanja skandala.
„Izjasniću se kada to bude bilo neophodno“ rekla je u sredu lokalnom nemačkom radiju. Dva dana ranije ponovila je da se „to ne radi među prijateljima“. Istu reakciju imala je i 2013. godine, kada je, zahvaljujući Edvardu Snoudenu, otkriveno da je američka agencija prisluškivala njen telefon.
Najnoviji skandal govori da kancelarka ne samo da nije ništa učinila da se špijuniranje zaustavi, već da je, naprotiv, tajna služba koja joj direktno odgovara nastavila da pomaže američkoj agenciji u prisluškivanju saveznika.
Njen ministar unutrašnjih poslova negira da je lagao u Parlamentu o špijuniranju, ali Nemci traže odgovor na pitanje šta je znao vrh države i da li je njihova obaveštajna služba izdala nemačke interese. Odgovor traži i austrijska Vlada i evropska aeronautička grupa „Erbus“, koje su podigle optužnice zbog špijunaže.
Koaliciona socijaldemokratska partija pozvala je Merkelovu da iznese kriterijume za špijuniranje pojedinaca ili organizacija, što je kancelarka do sada odbijala u ime saradnje Berlina i Vašingtona u borbi protiv terorizma.
Ovaj argument se koristi u SAD i u Evropi za davanje većih ovlašćenja tajnim službama. On je prevagnuo i u francuskom parlamentu u kome je 5. maja donet zakon koji daje odrešene ruke francuskim obaveštajcima. Nemački primer pokazuje da se pod „borbom protiv terorizma“ provlači i špijuniranje evropskih političkih i ekonomskih centara.
