Politički analitičar Dragomir Anđelković rekao je da je Balkan uglavnom pokoren i da ga čine, u većini slučajeva, zemlje koje su pristale da budu „banana države“ kojima neko sa strane upravlja.
„Izuzeci su u ovom trenutku Republika Srpska i Makedonija, koja je sad pod udarom“, smatra Anđelković.
Prema njegovim rečima, Republika Srpska nalazi se na liniji interesa Zapada koji se svode na centralizaciju BiH, a Makedonija se, nakon što je iskazala bliskost sa Rusijom i Kinom i uspostavila bratske veze sa Srbijom, našla pod udarom „narandžaste revolucije“, uz ubacivanje albanskog terorističkog elementa.
On smatra da je prva „narandžasta revolucija“ izvedena u Srbiji 1999. godine.
„Te ’narandžaste revolucije‘ kasnije su se preselile na Istok. Delimično su uspele u Gruziji, u Ukrajini su u toku, u Kirgiziji je ona prvo uspela, pa je propala, a u Rusiji su doživele potpuni neuspeh“, ističe Anđelković.
Moderator skupa, publicista i vojni analitičar Miroslav Lazanski smatra da Balkan još nije „narandžast“, ali da pojavnih pokušaja u tom pravcu ima, pa i prema Republici Srpskoj, koja je sa te strane potencijalno ugrožena.
„To je bio pokušaj prošle godine u Federaciji BiH, kada smo imali nemire na ulicama koji su pretili da se prenesu na teritoriju Republike Srpske. Najnoviji pokušaj je nasilno rušenje legalno izabrane Vlade u Makedoniji“, smatra Lazanski.
On pojašnjava da je klasični metod rušenja vlasti koje nisu po volji nasilnim i vojnim putem prevaziđen, te da Zapad već odavno pokušava da to čini isticanjem problema ljudskih prava.
Predsednik Srpskog sabora „Zavetnici“ Stefan Stamenkovski smatra da je u Republici Srpskoj pokušana „naranadžasta revolucija“ u predizbornom procesu pred opšte izbore prošle godine, kada su zapadne nevladine organizacije dobijale veliki novac i uložile velike napore da ujedne opoziciju, a potom da neke njene elemente pošalju na dodatnu obuku u Ljubljanu i Beč.
On je čestitao građanima i rukovodstvu Srpske, koji su sve te pretnje na vreme uočili i prema njima se ophodili na najbolji način i nisu dozvolili da dođe do međunacionalnog sukoba.
„Rukovodstvo Republike Srpske nije palo na ispitu, obavilo je posao na najbolji mogući način i došlo je do toga da je Srpska, iako je entitet i sa smanjenim ingerencijama u odnosu na ono što je dobila u Dejtonu, najslobodnija teritorija na Balkanu“, konstatovao je Stamenkovski.
Stručnjak za bezbednost i borbu protiv terorizma Dževad Galijašević istakao je da je Republika Srpska bila primarna meta prošlogodišnjih nemira u Federaciji BiH, sa idejom da se oduzme deo njene teritorije i njenih ovlašćenja.
„Srpski narod je meta zbog svoje državotvorne tradicije. Ako nema Srpske, nema državotvorne ideje ni za BiH, niti njene stabilnosti. Federacija BiH je nestabilna zbog odnosa Hrvata i Bošnjaka, pa je zvog toga potrebno destabilizovati i Republiku Srpsku“, tvrdi Galijašević.
Politički analitičar Anđelko Kozomara rekao je da su prošlogodišnji nemiri u Federaciji BiH bili projektovani iz jednog centra, sa namerom da budu preneseni u Srpsku.
On smatra da stabilnost Republike Srpske može biti ugrožena nedostatkom saradnje većih srpskih stranaka i da je zato potrebno da najveće stranke naprave veliku koaliciju.
