Deset sati pregovora u Strazburu, dva sastanka, dva mitinga… Ovo je rezime makedonske krize, nastale posle sukoba dveju političkih opcija — opozicionog Socijaldemokratskog saveza Zorana Zaeva i aktuelnog premijera Nikole Gruevskog, lidera vladajuće koalicije VMRO-DPMNE.
Epilog — opšteprihvaćen model na Balkanu — složili smo se da se ne slažemo.
Politički vulkan koji se ovih dana aktivirao u Makedoniji deluje kao da se smiruje, međutim, miris lave koja se već izlila još uvek se oseća u vazduhu.
Da li će vulkan biti aktiviran ili ne umnogome zavisi od političkog stava Albanaca u ovoj državi. Teza da prekidač „mira i rata“ u rukama drže baš Albanci sve više se potvrđuje, a najnovija vest koja ide u prilog tome došla je iz usta, a koga drugog do albanskog premijera Edija Rame — ako Makedonija ne ispoštuje Ohridski sporazum, Albanija će blokirati Makedoniju na putu ka NATO-u.
I Zaev i Gruevski saglasni su da im je Evropska unija politički cilj. Neko bi rekao i jedini spas u ovom momentu, jer ako se u Makedoniji kresne još samo jedno drvce šibice na pogrešnom mestu — vatru neće ugasiti niko.
Toga su, izgleda, svesna i dvojica lidera suprotstavljenih strana. Jer izbegavanje sukoba 300.000 ljudi (koliko ih je ukupno bilo na oba protesta održana u manje od 24 sata) u Skoplju, gradu sa pola miliona stanovnika, bez ijedne bačene petarde ili incidenta ma kako malog intenziteta — nije moguće bez ozbiljnog dogovora političkih suparnika.
Treba imati u vidu i to da se sve dešavalo na manje od kilometar udaljenosti — toliko ima od Sobranja, gde su mitingovale pristalice Gruevskog, do zgrade Vlade Makedonije, gde su protestovale pristalice Zaeva.
Ako bi se izvodio neki zaključak iz govora i jednog i drugog — utisak je da je neka vrsta izbora ili neke promene svršena stvar, jer su i jedan i drugi praktično izneli svoj izborni program.
Međutim, ako bi se pravila neka paralela, pre profil onih koji su se mogli videti na jednom ili drugom političkom skupu, i ako bi iz njega moglo nešto da se „čita“, on bi izgledao otprilike ovako: Skup koji je organizovao Zaev očito je pokušaj da se pokriju svi socijalni staleži, građanske opcije i manjinske zajednice, uključujući i vrlo mladu populaciju sa, reklo bi se, tek stečenim pravom glasa. Gruevski se držao oprobanog političkog tela — stalež srednje klase i srednjih godina, uključujući stariju populaciju.
Ono što je drastična razlika ova dva skupa jeste albanski faktor. Dok su kod Zaeva Albanci uz zurle, gočeve i vezane zastave Albanije i Makedonije došli među prvima, kod Gruevskog je skup bio prepun srpskih obeležja.
