On je u izjavi Tanjugu naglasio da je razvoj situacije u Makedoniji zabrinjavajući i opasan.
„Videli smo teroristička delovanja na državnoj teritoriji Makedonije, iza kojih se pretpostavlja da stoji velikoalbanska ideja. Evropska politika to mora jasno i najoštrije osuditi, kao i zauzeti jasan stav. U Makedoniji se vidi da iza konflikta stoje i geostrateška razmišljanja. Tako na Kosovu imamo jednu od najvećih NATO baza, na šta treba kritički gledati, a imamo i Makedoniju, koja neće iz dobrog razloga da učestvuje u sankcijama protiv Rusije i koja podržava izgradnju ruskog gasovoda, što je u interesu celog regiona. Upadljivo je da se uvek, kada se konflikti dešavaju, kada postoje geostrateški interesi, nevladine organizacije pojavljuju i podržavaju događaje“, objasnio je Štrahe.
On je istakao da kršenje međuanrodnog prava u vezi sa Kosovom predstavlja uzrok nestabilnosti u regionu.
„Kosovo i Metohija prema rezoluciji UN 1244 je protivno međunarodnom pravu proglasilo nezavisnost. Na to ukazujem godinama, kao i činjenicu da je neophodno u interesu međunarodnog prava razjasniti stanje. Neophodno je pronaći rešenje, na čemu se ne radi, već se vrši pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost, a i uslovljava put ka EU tim pitanjem.To nije dobar i održivi put za miran razvoj jugoistočne Evrope“, rekao je Štrahe.
On je dodao da se „pitanje Kosova i put u EU ne trebaju i ne smeju povezivati, jer stvar oko Kosova je pitanje međunarodnog prava, koje treba razjasniti, a drugo nema veze s tim. Ovo što imamo danas oko Kosova se ne oslanja na međunarodno pravo i ne može biti osnova na kojoj insistira međunarodna zajednica. Potrebno je pronaći fer rešenje, uz poštovanje međunarodnog prava. Srpskim regionima na Kosovu, na primer, trebalo bi dati najmanje autonomni status, što bi moglo doprineti smanjenju tenzija“, ocenio je Štrahe.
S tim u vezi je poručio da Srbija ne sme biti stavljena pod pritisak koji bi uticao da se kreće u pogrešnom pravcu.
„Tako je Srbija bratski narod sa Rusijom i želi dobre odnose sa Moskvom i EU. Ovaj odnos ne sme se dovoditi u pitanje na putu ka EU. Ne sme se Srbija pritiskati i terati da odustane od poštovanja međunarodnog prava, kada je reč o Kosovu i u vezi sankcija prema Rusiji“, primetio je Štrahe.
„Dobro bi bilo kada bi i EU, kao što je slučaj sa Srbijom, imala sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Bilo bi poželjno da je EU uspostavila slobodnu trgovinu sa Rusijom. Tada ne bismo bili u situaciji u kojoj smo danas, kada imamo nepravedan razvoj situacije u vezi sa dogovaranjem slobodne trgovine sa prekoatlantskim zemljama, u kojima se, bez konsultacija javnosti, pokušava zaobići nacionalno pravosuđe, uspostaviti privatni sudovi koji bi odlučivali o sporovima i slično“, rekao je Štrahe dodajući da je to loš razvoj i da je zbog toga neophodna veća ravnoteža.
Tako se, kako smatra, i od Srbije ne može tražiti da prekine prijateljske, bliske odnose sa Rusijom.
Važno je, dodaje on, da Srbija preduzme odlučne korake, pre svega u ekonomiji i usaglašavanju sa EU. U tome, prema njegovim rečima, treba podržati Srbiju i pomoći joj, jer je puno posla pred tom zemljom. Takođe treba posebno pomoći u izgradnji infrastrukture i jačanju privrede.
Aktuelna događanja pokazuju, ističe Štrahe, da rastući albanski ekstremizam krije veliki konfliktni potencijal.
„Neophodno je tome pokloniti pažnju, jer ovaj problem ne doprinosi mirnom i održivom razvoju regiona. Inače miran i održivi razvoj u jugoistočnoj Evropi nije moguć bez Srbije, a Evrope bez Rusije“, uveren je on.