Lider Demokratske unije za integraciju Ali Ahmeti potvrdio je da pojedini borci Oslobodilačka nacionalne armije OVK u Makedoniji pripadaju Kumanovskoj grupi, ali ističe da nema razloga za rat, ukazujući istovremeno da se Ohridski sporazum ne poštuje kad je u pitanju albanski kao zvanični jezik, prenosi danas bečki „Prese“.
„OVK u Makedoniji je 2001. demobilisana, jer je to dogovoreno mirovnim sporazumom iz Ohrida, koji je prihvaćen od svih članova. Osobe koje se sada pozivaju na OVK to čine kao pojedinci. Oni ne mogu govoriti u ime organizacije i ne deluju u saglasnosti sa odlukom iz 2001. godine", poručio je nekadašnji šef albanske OVK u intervjuu bečkom dnevniku.
Član valdajuće koalicije rekao je da ne može da negira da poznaje pojedine ljude iz Kumanovske grupe.
„Pojedini su bili ranije članovi OVK, ali to ne znači da podržavamo bilo kakve ciljeve koji su suprotni onom što smo se dogovorili u Ohridu 2001“, poručio je Ahmeti.
Prema njegovim rečima, nastajanje i ciljevi Kumanovske grupe ostaju tajna, dodajući da ne želi da učestvuje u teorijama zavere.
Ahmeti je preneo da trenutno u regionu kruže dezinformacije, te da prave moraju pažljivo da se odvoje od glasina i lažnih informacija.
„Zabrinut sam zbog pitanja zašto je Moskva od ove stvari napravila temu. Ruski ministar spoljnih poslova (Sergej) Lavrov je rekao da evroatlantsko proširenje na Balkanu predstavlja provokaciju za Rusiju. I pre nekolik dana je Lavrov, prilikom posete Srbiji, tvrdio da su događaji u Makedoniji izazvani od strane NATO-a, EU i Vašingtona. To snažno odbacujem. Svi naši građani, Makedonci i Albanci, jasno su istakli da žele da pristupe NATO-u“, kazao je Ahmeti.
On je dodao da EU od Makedonije nije tražila pristupanje, već da je Skoplje zatražilo to od Unije.
Ahmeti smatra da postoji mogućnost da Rusija nastoji da dobije pojača uticaj u Makedoniji i poručuje da Moskva u tome neće imati uspeha, jer su ti pokušaji u suprotnosti sa onim što većina građana Makedonije želi.
Na pitanje da li, posle sukoba u Kumanovu, postoji opasnost od novog rata Ahmeti je negirao tu opasnost, dodajući da za rat nema razloga.
Ahmeti je podsetio da Ohridski sporazum i Ustav jasno kažu da albanski treba da bude zvanični jezik u celoj zemlji, ali da makedonska strana to drugačije tumači, te da oko ovog pitanja postoje velike razlike između albanskog i makedonskog političkog bloka.
S tim u vezi, kako je objasnio, pozvani su stručnjaci iz Belgije i Švajcarske, koji treba da pomognu da se izradi zakon koji bi u saglasnosti sa Ustavom albanski učinio zvaničnim jezikom.
Upitan da li je i dalje dovoljan Ohridski sporazum ili je potreban novi kako bi se regulisao suživot Makedonaca i Albanaca u zajedničkoj makedonskoj državi, Ahmeti je ocenio da bi svaki pokušaj pronalaženja novih sporazuma bio korak unazad.
„Moramo da se trudimo da duh i odredbe Ohridskog sporazuma budu pretvoreni u delo“, poručio je Ahmeti.
Kad je reč o demonstracijama opozicije, Ahmeti je rekao da je ustavno pravo svakog građanina da protestuje, ali je naglasio da protesti moraju biti mirni.
