U Srbiji postoji 101 stranka i isto toliko političkih lidera.
Činjenica je, međutim, da niko u Srbiji trenutno ne bi mogao da nabroji više od nekoliko imena, ne računajući ona koja duže od 20 godina cirkulišu političkom scenom Srbije. Doduše, poslednji izbori su neka od njih, kako izgleda, zauvek izbacili sa političke scene, a neka — poput Vojislava Šešelja, čija stranka nije prešla cenzus po prvi put od osnivanja — vratili na politički ringišpil. Današnja politička scena u Srbiji razlikuje se po još jednom, do sada neviđenom fenomenu kod nas — same stranke su popularnije od svojih lidera.
Pajtić i Tadić
Taj „usud" zadesio je Bojana Pajtića, šefa Demokratske stranke, koji prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, kod građana uživa podršku od oko pet odsto, dok je stranka koju vodi za cela tri odsto popularnija od njega. Fenomen je i stranka Borisa Tadića — Socijaldemokratska stranka. Kod njih je situacija suprotna. Tadić kod građana ima rejting od oko 15 odsto, a njegova stranka nema ni četiri odsto.
S obzirom na to da Srbija trenutno slovi za zemlju bez opozicije, pitanje je da li neke stranke koče upravo njihovi lideri. Drugim rečima, šta je potrebno da bi neko dostigao rejting viši od 40 odsto, koliki trenutno u Srbiji uživa Aleksandar Vučić, lider Srpske napredne stranke? Harizma, rečitost, moć ubeđivanja ili dobar politički marketing?
Vladimir Pejić iz marketinške agencije „Faktor plus" ne osporava da su naše stranke liderske i da se upravo zbog toga građani vezuju za njih.
„Na to da li će neko biti lider u velikoj meri utiče i harizma, znanje, iskustvo, ali i politički marketing. Ako pričamo o Pajtiću, za njega je donekle `opravdanje` da je do skoro bio poznat samo kao regionalni lider stranke. Tome treba dodati i da u samoj stranci ima problem — struje koje mu ne dozvoljavaju da se profiliše kao klasičan lider stranke", procenjuje Pejić.
Ozbiljni Miloševićevi naslednici
On napominje da je svim srpskim liderima posle Miloševića i dalje zajednička svojevrsna doza ozbiljnosti i u nastupu i u radu.
„Naši ljudi vole malo odlučnije ljude, koji bar u javnom nastupu nisu skloni šalama, već na neki način stvarima prilaze odlučno i ozbiljno", kaže on.
Ivica Dačić, lider socijalista, po ovom tumačenju je svojevrstan presedan. Pejić pak misli da nije, jer kako kaže „veruje da je za Dačićev rejting zaslužniji njegov rad nego pevanje i pesma".
Sociolog Ratko Božović smatra da je ceo problem u činjenici da Srbija voli pobednike.
„Ako nisu pobednici sad, onda bar imaju kapacitet za pobednika. To bi moglo da se odnosi na Tadića, s obzirom da je sa malom razlikom od Nikolića izgubio izbore, što nije bilo tako davno. U srpskom mentalitetu postoji potreba da se fokusiramo na lidere", kaže Božović.
„To je inače karakteristika zatvorenog društva, a što se slepo prati lider dokaz je da je kod nas i dalje prisutna autoritarna svest. I medijsko prisustvo odlučuje ko će biti važniji u toj slici", ističe Božović.
Popularni lideri i cepanje stranaka
Sociolog Vladimir Vuletić napominje da razlika u popularnosti između lidera i stranke zavisi od niza faktora: organizacije stranke, infrastrukture itd.
„Politika stranke personifikuje se kroz ličnost. Vučića recimo karakteriše snaga koju je pokazao kad se suprostavio Miškoviću, za koga se verovalo da je siva eminencija prethodnih vlada. Tadić je ostao prepoznatljiv po diplomatskoj umešnosti, jer je pokazao da može da pomiri različite aspekte u politici. Neki drugi lideri jednostavno nemaju ništa posebno", zapaža Vuletić.
On napominje da za stranke može da bude opasnije ako imaju lidera koji ima veći rejting od same stranke, nego lidera koji ima manju popularnost u odnosu na svoju stranku.
„Recimo, SNS je na vlasti isključivo zbog popularnosti svog lidera. To može da stvori i problem, jer ako lider izgubi podršku obrušava se cela stranka. S druge strane, članstvo postaje pasivno jer očekuje da sve reši vođa", kaže on.
Da li će neko biti uspešan lider ili ne, odnosno lider sa visokim rejtingom, prema Vuletiću zavisi od toga da li je u ključnom momentu prepoznao problem i javno mu se suprotstavio.