Video-klip izvesne Marije Maksime sa pesmom „Vučić Aleksandar“ imao je za tri dana blizu 600.000 pregleda na kanalu Jutjub i taj broj i dalje raste. Pesma je snimljena u turbo-folk maniru i, na neki način, predstavlja omaž aktuelnom premijeru Srbije Aleksandru Vučiću. Ili je premijer iskorišćen zarad popularnosti autorke pesme.
Ovakav vid pesama nije novost za srpsku političku, ali i medijsku scenu. Poznati su primeri pevanja o Slobodanu Miloševiću, još ranije o Josipu Brozu Titu. Ili, pak, pesme Baje Malog Knindže iz ratnog perioda 90-tih. U istom periodu je u Hrvatskoj enormu popularnost stekao izvođač nacionalističkih pesama u hevi-metal ritmu Marko Perković Tompson.
Aktivizam ili primitivizam
U jednom periodu, poslednjih nekoliko godina, nije bilo „uradaka“ ovog tipa. Međutim, ovih dana je i nova hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović opevana u pesmi koju izvodi Nives Celzijus. A u Srbiji Marija Maksima povećava broj pregleda, puni naslovne strane novina i statuse na društvenim mrezama. Pitanje koje se, posle gledanja ovakvih klipova, nameće je: gde je granica između političkog aktivizma i primitivizma?
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da nije teško razgraničiti ove dve stvari i smatra da kvalitet određuje da li je neka pesma ili bilo šta što je neko stvorio — umetničko delo ili kič.
„Ako je kvalitet nizak i ako se jasno vidi tendencija, to onda svakako ne može da bude ni nešto što je umetnički vredno, ni nešto što je značajno. Pesma pokazuje da još postoji svest o kultu ličnosti, potreba da se grade junaci i da se uzdiže vođa do nekih neslućenih visina, odnosno da se od ljudskog bića naporavi nešto poput božanskog bića“, dodaje Trebješanin za Sputnjik.
Da li je „Računajte na nas“ grebanje uz vlast
Muzički kritičar Petar Janjatović kaže za Sputnjik da je način na koji ljudi —koji imaju publiku — reaguju i pokazuju svoj stav, veoma bitan.
„Ali stajanje na stranu aktuelnih političara i hvaljenje vlasti je u 99 odsto slučajeva ulizički i pritvorno. To je grebanje uz vlast. Kritikovanje vlasti je nešto što tretiram kao zdrav politički aktivizam“, precizira Janjatović.
Na pitanje da uporedi najnoviju pesmu Marije Maksime o premijeru Vučiću i, na primer, pesmu Đorđa Balaševića o Titu — „Računajte na nas“, Janjatović odgovara da je razlika ogromna.
„Bez obzira koliko iz današnje perspektive Balaševićeva pesma deluje kao politički kič, ona je u tom trenutku na prilično dobar način oslikavala razmišljanja velikog broja tadašnjih mladih ljudi u Jugoslaviji. Dakle, taj neki iskreni patriotizam jeste postojao“, smatra Janjatović.
Privlačenje pažnje i broja klikova
Stav profesora komunikologije Marka Đorđevića sa Univerziteta u Kragujevcu se donekle razlikuje. Prema njemu, javno mnjenje je naviklo da trivijalni, bizarni i spektakularni sadržaji zauzimaju sve više medijskog prostora.
„Kada govorimo o navedenom video-klipu, kod njega nije reč o bilo kakvom aktivizmu, već bi se pre moglo govoriti o klasičnim mehanizmima privlačenja pažnje. Ovde se koristi popularnost određene političke ličnosti da bi se skrenula pažnja na sebe. U ovom slučaju imamo klasičan pi-ar pokušaj da se podigne rejting određenog video-klipa, odnosno osobe i vidimo da su rezultati evidentni“, tvrdi profesor Đorđević za Sputnjik.
Istorijski kontinuitet
Novinar Zoran Panović, koji je fenomen ovakvih pesama posebno proučavao, kaže za Sputnjik da aktuelni video-hit može da bude i aktivizam i primitivizam, ali da u suštini nije ni jedno ni drugo.
„Ova pesma koja se pojavila i taj klip koji je postao poznat je još jedan prilog dugoj istoriji takozvane srpske udvoričke poezije. Ovu pesmu bi trebalo posmatrati u istorijskom kontinuitetu, nezavisno od ideoloških pozicija ili od žanra. Marija Maksima koja se sada pojavila može da se tretira kao Mića Danojlić koji je nekada pravio panegirike Slobodanu Miloševiću“, precizira Panović.
On još dodaje da od starih vremena i preko svih režima, postoji obožavanje vođe i idolopoklonički odnos prema njemu. Zato, ističe Panović, trenutno aktuelni hit ne predstavlja nešto toliko dramatično, s obzirom kakve su pesme i ispadi ranije postojali.
„Često ponavljam da je opasnije ono idolopokloničko ponašanje kada neki umetnici — koji već imaju neki autoritet — daju svoje ime i ugled za nekoga, vrlo perfidno“, zaključuje Panović.
