Grčka je danas formalno zatražila od Brisela produženje programa pomoći za šest meseci. To je, dan uoči sastanka ministara finansija Evrozone koji će o tome odlučivati, glatko odbijeno u Nemačkoj uz obrazloženje da je predlog Atine nedovoljno dobar.
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble poručio je da je predlog nedovoljno dobar da bi se uzeo u razmatranje, preneo je Bi-Bi-Si.
Šef Evrogrupe Jeroen Dijselblem potvrdio je da je Brisel primio zahtev za „produženje programa pomoći za šest meseci“. Detalji zahteva nisu saopšteni, preneo je Frans pres.
U međuvremenu, došlo se i do detalja iz predloga iz kojih se vidi da Grčka nije ponudila nastavak svih oštrih budžetskih rezova i reformi koje je evrozona tražila od 2010. u zamenu za zajmove, a za koje Atina smatra da su uništili privredu zemlje.
Očigledno je da Grčka smatra da je današnji predlog dovoljan za saglasnost ministara finansija 19 članica evrozone na sutrašnjem sastanku u Briselu.
Grčke akcije porasle su za jedan odsto u podnevnom trgovanju dok je indeks Euro Stoks 50 dobio 0,15 odsto.
Zvaničnik Vlade u Atini rekao je da bi novim predlogom bio obezbeđen „zaštitni kišobran za (grčki) bankarski sistem“.
On je rekao da će odmah biti pokrenute reforme protiv utaje poreza i korupcije, dok će biti i mera za oživljavanje privrede.
Kao mogući ustupak evrozoni, zvaničnik je nagovestio da Atina odustaje od predizbornog obećanja Sirize o zahtevu za otpis većeg dela od 320 milijardi duga, ali da Atina želi duži period za otplatu duga i manje kamatne stope.
EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond dali su Atini rok do petka da podnese zahtev za produženje postojećeg programa pomoći koji ističe 28. februara, a kojim Grčka dobija finansijsku pomoć svojih partnera u zamenu za sprovođenje reformi.
Ministar finansija Grčke Janis Varufakis izjavio je da će grčki zahtev za produženje zajma od drugih članica evrozone biti tako formulisan da će biti prihvatljiv i za Atinu, i za međunarodne kreditore.
