Nijedna strana ne želi da Grčka napusti zonu jedinstvene valute EU, već rade na uslovima za njen ostanak u zoni evra: Atini je dosta smanjivanja budžeta, koje se od nje zahteva u zamenu za 240 milijardi evra kredita. Nova grčka Vlada kaže da represija koja traje već šest godina pokazuje da zahtevi za obuzdavanje potrošnje dave privredu.
Zemlje-poverioci iz evrozone, međutim, odbijaju da i dalje pozajmljuju novac bez postavljanja teških uslova.
Bez tog novca, Grčka može postati nesolventna i prestati da vraća dugove u proleće ili na leto, prenosi agencija Beta. Bankrot, ili strah od njega, mogao bi da izazove poremećaje koji bi upropastili grčke banke. A to bi moglo da je natera da štampa sopstvenu valutu da bi se izvukla.
Dramatičan scenario spasavanja
Analitičari kažu da bi izlazak Grčke iz evra, ili „gregzit“, mogao da bude haotičan i složen. To bi verovatno uključilo zatvaranje banaka i bankomata da bi se sprečili ljudi da povlače novac pre nego što bude omogućeno da se evro može pretvoriti u novu, jeftiniju valutu. Računi u bankama i hipoteke bi bili prebačeni u novu valutu. Dobijanje novih tekućih računa moglo bi potrajati mesecima, što bi primoralo ljude da koriste evro za male transakcije ili da pribegavaju bezgotovinskom plaćanju.
Ekonomisti nemačke Komercbanke procenjuju da bi privreda Grčke, koja se već smanjila za četvrtinu od početka krize, opala za još 10 odsto u prvoj godini pošto Grčka napusti evro.
Nova drahma bi potonula za 50 ili više procenata u odnosu na evro, dok bi Centralna banka štampala novac da bi komercijalne banke opstale. To bi značilo da bi drastično poskupeli uvozni lekovi, vozila, nafta.
Povrh toga, za grčke kompanije koje duguju novac dobavljačima u evrima, računi bi odjednom postali isuviše veliki da bi ih platile, zbog čega bi neke od njih otišle u stečaj. One grčke kompanije koje bi preživele mogle bi se naći pred zahtevom da unapred plaćaju u evrima za delove ili sirovine, te bi im opala proizvodnja.
Deprecijacija valute bi ozbiljno smanjila grčki životni standard, kažu analitičari Komercbanke. I domaći i strani ulagači bi ograničili investicije usred neizvesnosti zbog sumnjivih privrednih izgleda Grčke.
Dugoročno, slika je manje jasna. Slaba valuta bi domaćim proizvođačima dala prednost jer bi uvoz bio skuplji. Turizam u Grčkoj bi postao mnogo jeftiniji za građane evrozone što bi moglo povećati potražnju.
Ipak, Grčka bi izgubila važan podsticaj za reformu privrede, opterećene preteranom birokratijom, zakonima i korupcijom. U pitanje bi moglo doći i njeno članstvo u EU i njena sposobnost da trguje sa zemljama te unije.
Evrozona nije ugrožena
Mnogi analitičari izgleda smatraju da je evrozona sada bolje opremljena za odlazak jedne zemlje. Ona sada ima fond za pomoć i ponudu Evropske centralne banke za kupovinu obveznica zemalja koje su pod pritiskom tržišta.
Kristijan Šulc iz banke Berenberg smatra da je Grčka, koja daje svega dva procenta BDP cele evrozone, isuviše mala da bi povukla naniže celu valutnu uniju. „Nijednoj zemlji EU Grčka nije glavni izvozni partner“, rekao je Šulc.
Berze se, izgleda, slažu sa tim, te je tako nemački indeks DAKS ove nedelje dostigao rekordno visoku vrednost, uprkos krizi sa Grčkom.
Ipak, posledice je teško predvideti, a evrozoni koja je u stagnaciji potrebno je svako zrnce rasta koje može dobiti.
Ako izađe iz evra, Grčka verovatno neće biti u mogućnosti da otplati finansijske kredite. Ti gubici bi se preneli na poreske obveznike u ostalih 18 zemalja zone evra.
Fond evrozone za pomoć potražuje od zemalja 142 milijarde evra, a duguje im 53 milijarde, dok Evropska centralna banka drži 20 milijardi evra u grčkim državnim obveznicama. Isti sistem važi, najverovatnije, za još 50 milijardi evra koje Grčka centralna banka duguje ECB, kao i za druge nacionalne centralne banke iz platnog prometa evrozone.
Lideri, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, sigurno ne žele da objašnjavaju glasačima kako su izgubili toliko novca na Grčku.
Ali, to verovatno ne bi dovelo do propadanja finansija donatorskih zemalja, rekao je Šulc: „Bilo bi to politički krajnje neugodno, ali finansijski ne bi napravilo veliku razliku“.
Slabije zemlje bi posle izlaska Grčke morale da plate više da bi se zaduživale, jer bi investitori imali u vidu rizik od njihovog izlaska iz evra i propadanja vrednosti svog kapitala zbog prelaska na novu valutu.
Pošto bi izgubile milijarde u kreditima za pomoć, bogatije zemlje, poput Nemačke, mogle bi još odlučnije odbijati da dele svoje finansije sa ostalim članicama evrozone.
A ako bi se Grčka oporavila godinama nakon izlaska iz evra, to bi moglo navesti još neke da pomisle da je bolje da ne budu deo zajedničke valutne unije.
Ipak, inicijalni haos bi verovatno bio dovoljno strašan da obeshrabri takvo razmišljanje.
Šulc kaže: „Ako je 'gregzit' tako loš kao što mislimo da jeste, biće malo onih koji će poželeti da krenu tim putem“.
