Maratonski, šesnaestočasovni pregovori četiri evropska lidera o ukrajinskoj krizi, rezultirali su ne samo potpisivanjem „Kompleksa mera za ispunjavanje Minskog sporazuma“, kako se zove novi dokument, nego i diskusijom o tome ko je pobedio, a ko izgubio u tim pregovorima. I iako bi najtačniji odgovor na to pitanje, ako se sporazum bude poštovao, bio da je dobitnik ukrajinski narod, diskusija se nastavlja. Zanimljivo je da je za jedan broj učesnika dobitnik zapravo Kina, koja u celoj priči ni na koji način direktno ne učestvuje. Ali, to je već geopolitika. Mi ćemo se ovde pozabaviti učesnicima pregovora, a kada je o njima reč, najčešće se pominje ruski predsednik Vladimir Putin koji je nakon završenih pregovora izjvio da to baš i nije bila „njegova najsrećnija noć“.
Prvi veoma važan poen za Putina je činjenica da u pregovorima nijednom nije pomenut Krim, što se uglavnom tumači na taj način da je Evropa spremna da „ustupi“ Moskvi ovo poluostrvo ako svoj uticaj na istok Ukrajine upotrebi tako da lideri samoproglašenih republika prihvate evropske uslove.
I još jedno veoma važno pitanje je rešeno povoljno za Rusiju – reč je o učešću ruskih vojnika u ratu na teritoriji susedne države.
Zapad uporno tvrdi da na strani ustanika ratuje ruska armija, što koristi kao razlog za uvođenje sve strožih i strožih sankcija Rusiji, dok Moskva to uporno negira. Iako je Porošenko nedavno u Berlinu mahao pasošima za koje je tvrdio da pripadaju zarobljenim ili ubijenim ruskim vojnicima na teritoriji Ukrajine, demantovao ga je vojni vrh sopstvene države izjavom da u Ukrajini „nije zabeleženo prisustvo ruske vojske“. Možda je upravo zahvaljujući tim izjavama usvojena neodređena formulacija da treba povući sve „strane građane“ koji učestvuju u konfliktu. Na osnovu onoga što se o toku pregovora moglo saznati, upravo je Rusija insistirala da se i ta tačka uključi u sporazum. O oružju i vojnoj tehnici kojom je Moskva, prema upornim tvrdnjama Zapada, snabdevala ustanike, u sporazumu nema ni reči.
Iako na prvi pogled Ukrajina gubi, ona se takođe može svrstati u dobitnike u ovim pregovorima. Pre svega, što je i najvažnije, Donjeck i Lugansk ostaju u njenim sastavu. Veoma je bitno i što su lideri samoproglašenih republika na to pristali, jer se moglo dogoditi da se pozovu na referendume i insistraju na otcepljenju. Istini za volju, Kijev će zato morati da promeni Ustav – te oblasti će morati da dobiju određeni stepen autonomije, ali je i to bolje od otcepljenja, tim pre što je, do rata, to bio industrijski najrazvijeniji deo zemlje i obezbeđivao lavovski deo budžeta Ukrajine.
Među dobitnike se svakako može svrstati i Evropa, koja je imala snage da se otme direktnom uticaju Vašingtona i pokrene inicijativu za prekid rata, makar formalno nezavisnu od SAD. Sad joj preostaje da ostane dosledna i nastavi da, u saradnji sa Rusijom a ne pritiskom na nju, rešava evropske probleme, što, po svemu sudeći, neće biti nimalo lako. Već se vidi da se mašinerija pokrenuta za uvođenje sankcija Rusiji, teško može zaustaviti – odluka o dodatnom kažnjavanju Moskve, doneta posle događaja u Mariupolju, a odložena do posle pregovora u Minsku, ipak će stupiti na snagu. Logičnog objašnjenja za to nema, osim ako razlog nije – inercija. Ostaje da se vidi šta će biti sa, u poslednje vreme često pominjanom, isporukom američkog oružja Ukrajini. Razloga, ako se realizuje Minski sporazum – nema. A i ako se ne realizuje, oružje nije rešenje, iz prostog razloga što oružje ne donosi mir, nego rat.
Minski sporazum
2. Povlačenje teškog naoružanja s obe strane na jednako rastojanje, kako bi se stvorila zona bezbednosti, koja razdvaja sve strane na minimum 50 a maksimum 140 kilometara.
Za ukrajinske snage to znači faktičku liniju razdvajanja, a za ustanike – pojas od linije razgraničenja, određene Minskim memorandumom od 19. septembra.
3. Obezbeđenje monitoringa prekida vatre i povlačenje oružanih snaga za pomoć OEBS-a.
5. Obnavljanje potpune državne kontrole nad državnom granicom u celoj zoni konflikta, što mora biti završeno do kraja 2015. godine, uz uslov da se obave ustavne reforme koje bi to obezbedile.
6. Povlačenje svih stranih oružanih formacija, vojne tehnike i najamnika sa teritorije Ukrajine pod kontrolom OEBS-a.
8. Pitanja koja se tiču lokalnih izbora moraju da se usaglašavaju sa predstavnicima Donjecke i Luganske narodne republike. Za monitoring izbora pozvati OEBS.
9. Intenzivirati delatnost trostrane Kontakt grupe.