„Plavi cunami“ uzdrmao Ameriku – šta to znači za svet, a šta za Srbe
© AP Photo / Allison Robbert
Pratite nas
Pobeda demokrata predstavlja veliki poraz za Trampa. Brojanje glasova još nije završeno, ali nema sumnje u ishod – na američkim međuizborima desio se „plavi cunami“. Kako stvari stoje, u Beloj kući ćemo imati republikance, odnosno Trampa, dok će u oba doma Kongresa sedeti demokrate željne osvete, kaže za Sputnjik analitičar Aleksandar Pavić.
Na međuizborima održanim u Sjedinjenim Američkim Državama pobedu su, prema preliminarnim rezultatima i projekcijama, odnele demokrate koje će u januaru preuzeti većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu američkog Kongresa, čime će steći kontrolu nad oba doma zakonodavne vlasti. Prema poslednjim projekcijama, demokrate su osigurale većinu u Predstavničkom domu sa osvojenih 228 mandata, dok su Republikanci osvojili 139 mandata.
Progon neistomišljenika i pravo veta
Pavić kaže da demokrate već najavljuju osvetu, odnosno pravni i politički progon različitih figura iz Trampove administracije. Da li će pokrenuti postupak opoziva predsednika, koji teško može da se završi uspešno, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, uslediće veliki broj istraga vezanih za razne ljude u Trampovom kabinetu, dok će najverovatnije prvi na redu biti Pit Hegset, ministar rata. S druge strane, u odsustvu drugog načina borbe, Tramp je najavio da planira da se koliko god može koristi pravom veta.
Tramp je već nagovestio da će koristiti svoje pravo veta i da će demokrate morati da se dogovaraju s njim, što je suštinski tačno. Već je rekao: „Kada im uložim veto, posle dva-tri meseca želeće da razgovaraju.“ I, naravno, američki predsednik ima tu moć. On može da koristi veto koliko god puta želi i jedini način da se prevaziđe veto jeste da se obezbede dve trećine glasova u oba doma Kongresa kako bi se taj veto poništio. To je slično postupku opoziva. On može da bude izglasan većinom u Predstavničkom domu, ali je za osuđujuću odluku u Senatu potrebna dvotrećinska većina. To je ono što predstavlja veliku prepreku. U američkom sistemu postoje institucionalne prepreke za takve postupke, objašnjava Pavić za Sputnjik.
Demokratama će biti teško da obezbede dve trećine glasova kako bi progurali određene zakone, dodaje naš sagovornik. Oni će imati ubedljivu, ali ne i dvotrećinsku većinu, što će dovesti do potencijalne političke paralize. Već se predviđaju velika neslaganja oko budžeta, a Pavić kaže da će sa svakom nesuglasicom oko budžetskih prioriteta morati da se pronađe kompromis. On podseća da se to često dešava, te da svake godine dolazi do „drame“ gde se rad Vlade zaustavlja, ponekad i na nekoliko meseci, dok se ne postigne dogovor.
Amerikanci će sada imati samo još dublje podeljenu zemlju. Unutar Demokratske stranke postoji radikalno krilo, odnosno krug demokratskih socijalista, koji će želeti da delaju još radikalnije. Oni to shvataju veoma ozbiljno, jer oni nisu samo demokrate i levičari, već nastupaju i sa antikapitalističkih i vouk pozicija. Pitanje je sada da li će tradicionalnije krilo demokrata krenuti tim putem, ili će pokušati da mu se odupre kako stranka ne bi otišla još više ulevo, što bi moglo da joj naškodi na narednim predsedničkim izborima 2028. godine.
Sada se javljaju mnoge nedoumice a, kako kaže naš sagovornik, postavlja se i pitanje ko će biti Trampov naslednik, odnosno ko će biti nominovan za predsedničkog kandidata ispred republikanaca. Mnogi kažu da je Džej Di Vens oslabljen, zato što je vezan direktno za Trampa kao njegov potpredsednik, te da će potencijalno pozicija Marka Rubija ojačati.
Odnosi sa Rusijom
Što se tiče saradnje i odnosa Amerike i Rusije, Pavić ocenjuje da su oni trenutno na najvišem nivou u prethodnih nekoliko decenija, ali smatra da se sad čak i to dovodi u pitanje. Ono što pruža nadu, kako kaže, jeste činjenica da američki predsednici imaju mnogo više slobode u vođenju spoljne politike od mnogih drugih državnih čelnika, ali dodaje da će opstrukcije svakako biti.
Možemo da očekujemo da će demokrate, koje su praktično sve antiruski raspoložene, postavljati pitanja o tome zašto je prekinuta podrška Ukrajini i zašto se okreću leđa Evropskoj uniji i evropskim saveznicima. U tom smislu, u javnom mnjenju mogao bi da počne da raste pritisak da se ponovo vrati antiruska politika kakva je vladala za vreme demokratske administracije. To ne može da bude dobra vest. Istovremeno će biti ohrabren i Brisel, odnosno Evropska unija. Oni su praktično svi navijali za demokrate, naročito oni koji pripadaju evropskim globalističkim i liberalnim krugovima. Cela ta birokratska struktura u Briselu podržavala je demokrate i sada će biti ohrabrena da nastavi da vodi rat protiv Rusije i zadrži tu čvrstu liniju.
Ovakav razvoj događaja može imati ogromne posledice po mogućnost postizanja mira u Evropi, ističe Pavić. Trampova pozicija je sada oslabljena, iako on i dalje može da nastavi ovim putem i pokuša da dođe do mirovnog rešenja. Razlika je u tome što će sada biće suočen sa Kongresom koji je mnogo više antiruski raspoložen od svog prethodog saziva.
Loša vest za sve
Pavić nema dileme da je ulazak demokrata u Senat i Kongres loša vest za Rusiju, u smislu da je Tramp bio jedina istaknuta politička figura spremna da pruži ruku Moskvi, obnovi dijalog i ide čak dotle da razmatra sklapanje strateških sporazuma sa Moskvom.
Do januara još ima vremena i do tada bi tehnički mogli da se sastanu Tramp i Putin, a možda i da dođe do trojnog sastanka na samitu APEK-a, koji će se održati u Šenženu. Tu bi mogao da se postigne određeni napredak. U svakom slučaju, mnogi govore da je ovo početak kraja Trampovog predsednikovanja, jer mu preostaju još dve godine i više ne može ponovo da se kandiduje. Imaće Kongres koji mu nije naklonjen i neće moći da progura zakone do kojih mu je stalo, barem ne bez velikih teškoća. On sam će biti u defanzivi, a republikanci će morati da se pregrupišu i vide kako da poprave situaciju, jer već danas počinje trka za 2028. godinu, konstatuje Pavić.
Odnosi sa Srbijom
Naš sagovornik takođe podseća da američke demokrate nisu bile prijateljski nastrojene prema Srbima još od početka devedesetih godina. Kod njih su mnogo jači bili lobiji iz Sarajeva i Prištine i oni će sada biti ohrabreni ovim rezultatima.
Republika Srpska je dosta dobila povratkom Trampa u Belu kuću. Ukinute su sankcije, a lažni visoki predstavnik je oteran. To se sve desilo pod pritiscima Trampove administracije. Sada će Srbima biti malo teže, mada ne i nemoguće, da nastave tim putem. Vašington neće sigurno radikalno menjati taj aspekt svoje politike, ali će političko Sarajevo i albanski lobiji biti ohrabreni novim rezultatima.
Iz tog razloga, kako ističe Pavić, pobeda demokrata za Srbe nije baš dobra vest, kao ni za srpski narod u celini, jer nam do sada nijedna demokratska administraciju nije bila iole naklonjena, dok sa Trampove strane, ako ništa drugo, barem nije bilo otvorenog neprijateljstva ka našoj strani.
Bliski istok
Jedan od razloga zbog kojih su Tramp i republikanci izgubili međuizbore jeste veliki porast u troškovima života, na prvom mestu zbog porasta cena goriva, objašnjava naš sagovornik, što je dalje izazvalo lančanu reakciju. Glavni „krivac“ za takvo stanje je rat na Bliskom istoku u koji se Tramp umešao napadom na Iran.
Izrael je sve nepopularniji, a republikanci su više vezani za izraelski lobi. Sa druge strane, demokratski socijalisti su u velikoj meri anticionistički orijentisani i kritikovali su združeni angažman Trampa i Izraela protiv Irana. To sada stavlja i Izrael u drugačiju poziciju. Moguće je da će sad Netanijahu shvatiti da mora da preuzme stvari u svoje ruke.
Pobeda demokrata svakako nije dobra vest kada je reč o miru u Evropi, a što se tiče Bliskog istoka, američki predsednik će verovatno morati da smanji javnu podršku Izraelu. To bi, dodaje Pavić, moglo sa druge strane navesti Izrael da bude još tvrdokorniji i radikalniji nego što je bio do sada.
Pogledajte i:
