Otkucava sat: Švajcarska pokazatelj sloma Evrope – narod bankara tek čekaju pravi sukobi
© AP Photo / Baz Ratner
Pratite nas
Protesti u Švajcarskoj predstavljaju najekstremniji primer narušavanja unutrašnje stabilnosti na evropskom prostoru i to je samo prvi stepenik na dugačkom putu koje vodi u neizvesnost. Sadašnji protesti karakterišu omladinski i levičarski gnev, kako u Švajcarskoj, tako i u susednim državama, a taj gnev je, samo za sada, socijalno-klasnog karaktera.
Ovako publicista i analitičar Igor Ivanović komentariše nasilne protesta koji su, posle Francuske, Italije, Belgije, Portugalije, sada zahvatili i zemlju koja je sinonim za mir i stabilnost.
Švajcarski protesti počeli su u Cirihu, a prelili su se i na Bazel. Okupljanje je inicirala ekstremno levičarska grupa, a došlo je i do sukoba sa policijom. Demonstranti su postavljali i palili barikade i automobile, dok su oštećene i mnogobrojne radnje. Nakon što su demonstranti opkolili i ometali policijsku patrolu koja je pomagala povređenima u jednoj saobraćajnoj nesreći, na ulice su izneti i upotrebljeni vodeni topovi, suzavac i gumeni meci.
Od klasnog do rasnog sukoba
Ivanović veruje da je klasni i socijalni karakter protesta samo jedna mala dimenzija koja se krije iza nereda u svim evropskim zemljama. On navodi primer Holandije, koja je takođe zahvaćena neredima, gde je došlo do ozbiljnog sukoba između demonstranata i fudbalskih navijača u Hagu. Navijači u Hagu su većinski patriote, suverenisti i desničari, objašnjava on i dodaje da ta omladina uopšte ne oslikava kosmopolitsku Holandiju, dok je očigledno da su protesti puni mladalačkog gneva ipak i protesti migrantske klase.
To je sada novi sukob koji nastaje ne samo na političkom, nego ovoga puta već poprima i obrise religijsko-nacionalnih sukoba, u kojima će sigurno doći do velikih tenzija između lokalnih zajednica, patriota, desničara i migranata koji u svom gnevu, zajedno sa radikalnim i ekstremnim levičarskim saradnicima, učestvuju u protestima. Međutim, to neće biti jedina polja na kojima će se u budućnosti odvijati te borbe. Područje tih sukoba biće znatno šire. Ponovo će se intenzivirati razni lokalni, do sada ipak nekako prikriveni sukobi, uključujući i konačni sukob koji predviđam – građanski sukob između muslimanskog stanovništva i posthrišćanskog stanovništva, kaže Ivanović za Sputnjik.
Naš sagovornik objašnjava da se stanovništvo zapadne Evrope ne može više nazivati hrišćanskim, budući da sada već čine izrazitu manjinu. Ipak, on naspram posthrišćanske Evrope očekuje homogenizaciju celokupnog islamskog stanovništva, bilo da je reč o migrantskom ili domicilnom stanovništvu, odnosno o prvoj, drugoj i trećoj generaciji migranata – posebno onih koji dolaze iz nekadašnjih kolonija.
U tom smislu, Francuska je daleko najosetljivija, ali ni Britaniju to neće zaobići, samo što će ovoga puta imati i secesionističke sukobe u odnosu na irsku, velšku i škotsku većinu na svojim teritorijama. Ovi sukobi imaju samo jednu ili dve dimenzije, a u njima se na neki način ocrtavaju obrisi budućih, mnogo složenijih sukoba. Najveći problem će nastati kada taj gnev bude kanalisan sa mnogo strana, umesto dosadašnjih pozicija, gde je dolazio samo sa jedne strane.
Narod bankara, satova i sireva
Posle Grčke, koja već dugo drži prvo mesto, Italija i Francuska su druga i treća zemlja u Evropskoj uniji po visini državnog duga. Problemi sa zapošljavanjem i socijalne prilike zaista postoje u mnogim zemljama EU, ali je Švajcarska, bar do sada, važila za zemlju finansijske bezbednosti i prosperiteta. Naš sagovornik objašnjava da stvari više nisu iste kao što su nekad bile, te da se i ova zemlja suočava sa sopstvenim problemima.
U Švajcarskoj jeste bolji životni standard, ali kriptovalute i digitalne valute poništavaju ideju švajcarskih banaka o materijalnom čuvanju bogatstva, na čemu Švajcarska i opstaje, kao po nekoj vrsti međunarodnog dogovora. Taj dogovor će se polako napuštati. Švajcarska je zbilja dugo imala privilegovan status, ali ukoliko pogledamo njenu istoriju od pre 200 godina, to je istorija najkrvavijih sukoba tri naroda, sa elementima lokalnih genocida. Upravo i Švajcarska garda direktno čuva rimskog papu jer je to dugo bila najkrvavija i vojnički najspremnija organizacija, potpuno suprotno narativu koji mi imamo o modernim Švajcarcima kao narodu bankara, proizvođača dobrih satova i dobrih sireva.
Istorijski krug se okreće i vraća se na neka zabravljena vremena, s tim što je budući razvoj događaja zabrinjavajuće neizvestan, zaključuje Ivanović.
Pogledajte i:
