Vikipedija, špijunska enciklopedija – CIA kao glavni izvor znanja i informacija
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / CIA Vikipedija
Pratite nas
Vikipedija se ne koristi samo za oblikovanje javnog mnjenja, već i narativa i preoblikovanja istorije. Američke službe pokušavaju da od nje naprave zamenu za klasičnu enciklopediju i to nije ništa novo, pogotovo ne u digitalnom dobu. To je nešto što obaveštajne agencije, pogotovo angloameričke, apsolutno rade.
Ovako politikolog i analitičar Aleksandar Pavić komentariše tvrdnje jednog od suosnivača Vikipedije, Larija Sengera, da je ona postala kompromitovano propagandno sredstvo koje određeni ideološki pogledi oblikuju, pretvarajući je u „globalistički, akademski, sekularni i progresivni“ konsenzus. Senger je rekao i to da još od 2007. godine postoje dokazi da Vikipediju uređuju FBI i CIA.
Ovo nije nikakvo iznenađenje i ovo mnogi ljudi misle već godinama. Mislim da je to i jedan od razloga zašto se pokreću alternativni projekti. Vladine agencije kontrolišu narativ kroz Vikipediju, ali i kroz medije i medijske ličnosti koje takve optužbe, naravno, demantuju. Taker Karlson je rekao da ima čak i poznatih podkastera koji su navodno nezavisni, dok u najmanju ruku sarađuju sa CIA ili su čak njihovi agenti, kaže Pavić za Sputnjik.
Uticaj CIA na Holivud je već jako dobro utvrđen i oni u tome nisu usamljeni – uticaj vrši i sam Pentagon. U Americi se sada nastoji ostvariti „dominacija punog spektra“, što znači da se apsolutno svaki segment javnog života mora direktno instrumentalizovati i kontrolisati. To su, kaže Pavić, ranije radili u drugim zemljama, dok danas ni američki građani nisu pošteđeni iste procedure.
Radio Slobodna Evropa osnovan je kao američki hladnoratovski projekat uz tajno finansiranje CIA, osnivali su i i dalje osnivaju mnoge druge medije po svetu, organizovali su štampanje zabranjenih knjiga po drugim zemljama, fingirali kome će se i zbog čega dodeliti Nobelova nagrada... Sve ovo odavno više ne spada u domen teorija zavere, već je u međuvremenu činjenicama i svedočenjima potvrđeno.
CIA kao glavni urednik novinarima
CIA formalno nema pravo da se meša ili da deluje na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, međutim, oni to pravilo „obilaze“ tako što rade preko medija koji nisu formalno registrovani u SAD, ili tako što plasiraju određene informacije u strane medije. To se radi i to je dokazano, tvrdi naš sagovornik.
Dokazan je uticaj CIA na strane medije, a pogotovo na nemačke medije. O tome je Udo Ulfkote, nekadašnji novinar i urednik „Frankfurter Algemajne Cajtunga“ napisao knjigu. U njoj navodi kako je i sam bio angažovan, kako mu je CIA otvorila vrata da postane to što jeste, ali da je zauzvrat morao da piše ono što su mu „snažno sugerisali“. On je tvrdio da su skoro svi glavni novinari u Nemačkoj pod čvrstom kontrole CIA.
Nije slučajno što je Nemac Mihael Martens postavio skandalozno pitanje Zelenskom o tome šta Evropa treba sve da uradi kako bi pomogla Ukrajini da ubije više Rusa. To nije obično novinarsko pitanje, već operacija uticaja.
Mi znamo za prodor CIA u medije i štampu još sedamdesetih godina, kada je u javnost izašlo postojanje operacije „Ptica rugalica“. Čitav kongresni komitet je osnovan da istraži uticaj CIA na američke medije. Sedamdeset sedme godine, mislim da je ugledni novinar Karl Bernstin, jedan od dvojice koji su razotkrili aferu Votergejt, napisao dugačak tekst za „Roling stoun“ u kojem je imenovao preko 400 američkih novinara koji su radili za CIA, bili pod njenom kontrolom i koji su plasirali informacije u tesnoj koordinaciji sa CIA.
Iz svih pobrojanih razloga, kaže Pavić, situacija Vikipedije uopšte ne treba da nas iznenadi. Na globalnom nivou se ne vodi samo informativni rat, već i onaj za ljudske duše i upravo je iz tog razloga bitno kontrolisati narative.
Srpska Vikipedija
Medijska satanizacija Srbije devedesetih toliko je jako odjeknula da se i danas osećaju njene posledice. Srbi su, naravno, i dalje „loši momci“ u svakom američkom filmu, ali to nije najopasnija stvar. Vikipedija je puna „informacija“ i „činjenica“ koje srpsku istoriju predstavljaju čitaocu iz američke vizure. Našu decu će nešto zainteresovati, „proguglaće“ odgovor ili će pitati veštačku inteligenciju koja, takođe, koristi Vikipediju kao svoj glavni izvor informacija i oni će pročitati članak pun laži i fabrikacija – direktno iz CIA kuhinje. Pavić kaže da se upravo iz ovog razloga mora što češće i glasnije govoriti o pravoj prirodi ne samo Vikipedije, već i svih medijskih i AI platformi sa Zapada.
To se medijski mora što više promovisati kako bi ljudi imali svest o tome šta je Vikipedija, na koji način manipuliše i kako krivotvori i našu prošlost, kao i istinu o događajima devedesetih. Treba ukazivati i na to da je vrlo negativno orijentisana prema nama i da ono što se na njoj može pročitati o tome nije istina nego propaganda. Treba imati svoje alternative. Postoji srpski Vikipedija projekat, ali to je naravno sabotirano. Na kraju krajeva, ne može ništa da zameni nešto što će država da podrži. Trebalo bi da imamo institucije, od ministarstava do Akademije nauka, koje bi napravile takav projekat – srpsku elektronsku enciklopediju. To su neke stvari koje morate da uradite ako želite da imate digitalni suverenitet.
On upozorava da nije reč samo o Vikipediji. Zapadni mediji apsolutno i dalje vode informativni i propagandni rat protiv Srba i mi toga moramo biti svesni, podvlači Pavić – to mora da se ponavlja stalno i svuda.
Ne možemo mi da promenimo način na koji oni pišu, ali možemo da uradimo ono što je do nas i tu opet država mora da uradi svoj deo. Postoji deo sveta koji nije prema nama neprijateljski nastrojen, a koji sve više ovladava digitalnim prostorom. Mislim, pre svega, na Rusiju i Kinu. Oni imaju svoje veštačke inteligencije i mislim da tu možemo da imamo mnogo veći uticaj na to od onoga šta će izaći na američkim čet modelima. Jednostavno, moramo da uradimo ono što je do nas i, naravno, da razvijamo sopstvene modele veštačke inteligencije.
Informativna kampanja je jako važna, a ljudi, pogotovo mladi, moraju biti svesni šta im se servira i ko se bori za njihovu pažnju. Kada koriste zapadnu veštačku inteligenciju, ljudi koriste i sva predubeđenja i sve narative koji su, svesno i namerno, ugrađeni u nju, i na osnovu kojih će ona iznositi svoje zaključke i graditi svoje znanje.
Knjige, braćo, knjige, a ne AI i čet
Sve češće se detalji u knjigama i filmovima menjaju. Nekad je to deo rečenice, nekad izbačena scena, nekad se to radi zbog cenzure, a nekad se pravda praktičnim razlozima trajanja filma ili smanjenja obima knjige. Sa ovim se javlja opravdan strah da će jednog dana sve što je fizički napisano, korak po korak, biti potpuno zamenjeno „znanjem“ koje nam je svima CIA servirala na internetu.
Pavić smatra da je od presudne važnosti da sve što predstavlja digitalno znanje ima i svoj pandan i u „tvrdoj kopiji“. Digitalni svet je podložan ne samo manipulacijama, već i napadima. Digitalno znanje zavisi od energije, struje, solarnih ili elektromagnetnih oluja i jedina prava garancija jesu fizički primerci. Uvek mora postojati pandan digitalnom znanju u fizičkom obliku.
Ukoliko nemate knjigu koju držite u rukama, preko noći može da vam bude izbrisano svo znanje ovog sveta, ili vam može nasumično i „na mala vrata“ ubacivati neistine sve dok ne postanu stvarnost. Takva lažna informacija diskretno se širi putem veštačke inteligencije dok ne korumpira sve ono što se nalazi u digitalnim datotekama. Jednostavno ništa ne može zameniti papir kao nešto trajno i kao nešto čime praktično ne može da se manipuliše, zaključuje Pavić.
Pogledajte i:
