Prava Srba u regionu – gde ima pomaka a gde je situacija sve gora
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Dok su prava Srba u Srpskoj i Crnoj Gori bolja nego ranije, a Rumuni i Mađari nam standardni prijatelji, stanje u Hrvatskoj je iz godine u godinu gore. Albanija i Slovenija idu rame uz rame po lošem tretmanu našeg naroda, a napadi na Srbe sa Kosova i Metohije su svakodnevica. Potrebna nam je jedna institucija koja bi se isključivo bavila ovim pitanjm.
Ovako generalni sekretar Naprednog kluba i ekonomista Igor Vuković komentariše rezultate Izveštaja o političkim pravima srpskog naroda u regionu za 2025/2026. godinu. Udruženje građana Napredni klub svake godine, na godišnjicu „Oluje“ objavljuje svoj izveštaj, a korice su mu crne, slikovito predočavajući teško stanje u kojem se nalazi naš narod u regionu.
Metodologija iza pisanja izveštaja vrlo je prosta, kaže Vuković, i oslanja se na ustave i zakone država u okruženju koje garantuju prava srpskom narodu, kao i na javno dostupne podatke. Analiziraju u kojoj meri se poštuju postojeća pravila i apeluju na države da primenjuju sopstvene zakone i ustavne odredbe. Osnovna preporuka autora izveštaja i glavna stvar za koju se zalažu jeste veća institucionalna podrška našem narodu u okruženju, jače povezivanje sa maticom i izgradnja institucija srpskog naroda u susednim državama koje bi sistemski pomagale u rešavanju njihovih problema.
Srpska i Crna Gora napreduju
U tekućoj godini najveći napredak po pitanju političkih prava našeg naroda ostvaren je u Republici Srpskoj, pre svega zbog ukidanja američkih sankcija predstavnicima srpskih vlasti, ali i zbog investicija u one krajeve Federacije BiH u kojima većinski žive Srbi, objašnjava Vuković. U Crnoj Gori je situacija nešto složenija, ali je primetan porast zastupljenosti Srba u javnoj upravi.
Dok je ranije samo oko sedam odsto Srba bilo zastupljeno u javnoj upravi, danas se taj broj kreće od 20 do 25 procenata, što približno odgovara njihovom udelu u stanovništvu. Sa druge strane, nerešeno je pitanje srpskog jezika kojim, prema zvaničnom popisu, govori 43 odsto stanovništva Crne Gore. Na mnogim mestima se ne poštuje zakon u pogledu službene upotrebe jezika ili istaknutih tabli sa ćiriličnim nazivima, tako da i to spada u institucionalna pitanja na kojima moramo poraditi, kaže Vuković za Sputnjik.
On dodaje i da je jedno od glavnih pitanja vraćanje srpskih pisaca i pesnika u udžbenike iz kojih su pre nekoliko godina izbačeni. Ovo je imperativno, kako bi srpska deca učila o svom, a ne tuđem književnom nasleđu.
Hrvatska iz godine u godinu gora
Hrvatska nekoliko godina za redom drži „rekord“ u izveštajima Naprednog kluba, jer uporno izbija na prvo mesto po pitanju ugnjetavanja Srba i kršenja njihovih zakonom zagarantovanih prava.
Situacija u Hrvatskoj je iz godine u godinu sve gora, pre svega zbog organske mržnje hrvatskog naroda prema srpskom. Bez obzira na činjenicu da su proterali sav srpski živalj koji je vekovima živeo na teritoriji današnje Republike Hrvatske, njima to nije dovoljno. Oni iz godine u godinu povećavaju broj međunacionalnih incidenata, ne smiruju se, ne poštuju zakone koje su usvojili, pa ni Erdutski sporazum. To je problem sa kojim moramo da se suočimo i da ga rešavamo na način na koji će najbolje pomoći tamošnjim Srbima i izgradimo institucije.
Posebno je žalostno što se ni nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju situacija nije poboljšala, ističe naš sagovornik i dodaje da Hrvati, bar kada je reč o Srbima, jednostavno ne primenjuju evropsku praksu koju bi morali da primenjuju kao stalna članica EU.
Izgradnja institucija, povezivanje Srba i pomoć Srbima u Hrvatskoj je ono što mi možemo da uradimo kao država, a što se njih tiče, tu izgleda nikada neće biti pomaka.
Srbi su proterani, povratnici zastrašivani, napadi konstantni, a čak se ruše i ćirilični nadgrobni spomenici. Situacija ne ide nabolje, a teško da se može zamisliti šta još može da se desi pa da je pogorša.
Reakcija države, između ostalog, podrazumeva i reciprocitet. Hrvatska zajednica, kako oni to vole da kažu umesto manjina, u Srbiji uživa sva zakonom garantovana prava, ima svoje institucije i finansiranje. Reciprocitet jeste jedna od adekvatnih mera, ne samo prema njima, nego i prema svim ostalima. Diplomatski gledano, to bi trebalo da bude poslednja mera, jer kada kažemo institucinalno delovanje i kada na to apelujemo, više mislimo na formiranje institucija koje bi se sistemski bavile pitanjima Srba, za razliku od dosadašnjih pojedinačnih intervencija. Sve dok ima jednog Srbina ili Srpkinje u Hrvatskoj, za njih se vredi boriti svim silama.
Kako je u ostatku regiona?
U Severnoj Makedoniji je situacija nešto bolja nego ranije, kaže Vuković. Stranka Ivana Stoilkovića je u ogromnoj meri posvećena pravima srpskog naroda, a deo je vladajuće koalicije, pa se postepeno ostvaruju prava srpske zajednice. Tamo postoji reciprocitet prilikom zapošljavanja, vodi se briga o verskim pravima, upotrebi jezika, finansiranju srpskih institucija u gradovima u kojima Srbi čine određen procenat stanovništva. Tamošnja situacija je definitivno pomerena sa „mrtve take“, tvrdi Vuković.
Nastava i udžbenici u Makedoniji nisu deo institucionalizovanog rešenja kakvo postoji u Rumuniji i Mađarskoj. Te dve države predstavljaju izuzetno svetao primer i u njima se, za razliku od Slovenije, Albanije i Makedonije, srpski jezik ne uči kao kurs ili čas dopunske nastave, već je sastavni deo školskog sistema. U Rumuniji čak postoji i tzv. pozitivna diskriminacija gde po njihovim zakonima 20 odsto stanovništva jednog mesta mora biti srpsko, da bi ostvarili svoja zagarantovana prava, a oni ih poštuju čak i kad je taj procenat manji. Što se Mađarske tiče, tamo je prema poslednjem popisu povećan broj pripadnika srpskog naroda za čak 20 procenata, što je vrlo zanimljiv podatak. Tamo se ostvaruju sva zakonom zagarantovana prava Srba.
Albanija i Slovenija rame uz rame
Za razliku od svetlih primera Rumunije i Mađarske, u Albaniji su Srbi priznati kao manjina samo formalno, dok u Slovniji uopšte i nisu priznati, uprkos tome što su druga po veličini nacionalna zajednica u toj državi.
Slovenci su priznati kao manjina kod nas, iako ih ima samo dve hiljade u čitavoj Srbiji. Potpuno su ravnopravni, dok naš narod tamo nema nikakva manjinska prava. Srpski jezik nije u upotrebi, a deci nije omogućeno da prate nastavu na maternjem jeziku.
Naš sagovornik kaže da se ne može tako lako odgovoriti na pitanje da li Srbi uživaju više prava u Albaniji ili u Sloveniji, jer je Slovenija ipak članica EU.
U Sloveniji nema te organske mržnje prema srpskom narodu. Naši ljudi u Albaniji ne mogu da nose svoje srpsko ime i prezime, već moraju da biraju jedno od ta dva, dok drugi deo imena mora biti albanski. Ukoliko žele da zadrže svoje puno ime, moraju platiti taksu od hiljadu evra. Toga ipak nema u Slovniji, možete zadržati svoje ime. Kad se sve zajedno premeri, možda to i dođe na isto, jer treba uzeti u obzir činjenicu da je Slovenija članica EU, a da ne poštuje nijedan savremen odnos prema nacionalnoj manjini koji zagovara ta institucija.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Vuković kaže da je tamošnja situacija svima dobro poznata. Patnje Srba iz južne pokrajine nisu uporedive sa stanjem njihovih sunarodnika iz okolnih država, ali se zato neki od njihovih problema rešavaju na sličan način.
Srbi južno od Ibra imaju ozbiljne probleme sa integracijom i povezanošću sa maticom. Ta veza je vrlo slaba i na tome bi dodatno trebalo raditi. Svakodnevno svedočimo napadima i pritiscima na srpski narod na Kosovu i Metohiji, vidimo svi ovih dana šta se dešava i na Gazivodama, ali ostaje nam samo da apelujemo i da nikako ne razjedinjujemo naš narod. Svaka poruka koju šaljemo drugima o našoj međusobnoj podeli nikako ne poboljšava naš status, niti moral našeg naroda u zagraničnim državama.
Potrebna zasebna institucija
Svim navedenim pitanjima i problemima danase se bave Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo za dijasporu i prateći državni organi koji se bave sličnim temama, međutim, u Naprednom klubu smatraju da je potrebno osnovati posebnu instituciju koja bi se isključivo bavila pravima Srba u regionu i njihovim povezivanjem sa maticom. Dakle, ne bi se bavili čitavom dijasporom, već samo neposrednim okruženjem.
Primera radi, Srbi u Albaniji ne mogu da dobiju dvojno državljanstvo jer se navodi da nemaju autohtono poreklo u Republici Srbiji. To nije začuđujuće, jer su oni vekovima nastanjeni u današnjoj Albaniji. Tu bismo im konkretno mogli pomoći i dati srpsko državljanstvo, olakšati čitavu proceduru, jer su oni takođe pripadnici našeg naroda, iako nemaju korene u današnjoj Republici Srbiji. Slično se dešavalo i sa Bugarima u Albaniji, ali njihova država je reagovala i omogućila im sticanje dvojnog državljanstva. Za takvo pitanje je konkretno zaduženo Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali upravo na ovim primerima se vide značaj i potreba osnivanja zasebne institucije koja bi se bavila isključivo pitanjem prava srpskog naroda u regionu, odnosno u zagraničnim zemljama, zaključuje Vuković.
Udruženje građana Napredni klub do sada je objavilo osamnaest godišnjih Izveštaja o političkim pravima srpskog naroda u regionu. Zbog lošeg stanja u kojem se nalazi naš narod, korice izveštaja su od 2016. godine bojene u crno. Prilike su i dalje teške, ali je došlo do izvesnih poboljšanja u Srpskoj i Crnoj Gori, pa je ovogodišnje izdanje štampano u nešto svetlijoj nijansi.
Pogledajte i:
