Grad gradila tri brata rođena – nijedan nije bio Albanac: Kome smeta srpski konzulat u Skadru
18:45 04.08.2026 (Osveženo: 19:02 04.08.2026)
© Foto : Snimak ekrana/Jutjub/Boris Teodosijević / Skadar
Pratite nas
Kod Albanaca se u novije vreme pokazala velika spremnost da se istorijom proglašava sve ono što se suštinski može nazvati nacionalističkim preterivanjem, a što nema veze sa utvrđenim istorijskim činjenicama. Tako danas odjednom, za njih, Srbi nemaju istorijskih, diplomatskih, kulturnih veza sa Skadrom, odvajkada srpskim gradom i prestonicom.
Ovako istoričar i profesor na beogradskom univerzitetu Miloš Ković komentariše albansko protivljanje otvaranju srpskog konzulata u Skadru. U Albaniji bukte protesti nezadovoljnih građana koji se protive ovoj ideji, tvrdeći da Srbi nemaju osnova za tako nešto, niti da postoje razlozi koji bi opravdali prisustvo jedne takve srpske institucije.
Krenimo od početka
Skadar se nalazio u sastavu srpskih država od njihovih prvih pominjanja u istorijskim izvorima. Od ranog srednjeg veka bio je u sastavu države Višeslavljevića, zatim države Vojislavljevića, čije je središte bila upravo Duklja, objašnjava Ković. Po svoj prilici, Skadar je bio i prestonica dukljanske srpske države. Potom je Skadar u sastavu države Nemanjića, pri čemu prestolonaslednici u državi Nemanjića vladaju Zetom, odnosno Dukljom, a njihovo središte je upravo grad Skadar.
Kasnije, sa propašću srpskih država, a prema turskim popisima, Srbi čine veliki deo stanovništva Skadra, ali ne samo Skadra, već i čitave severne Albanije. Skadar se nalazio i u sastavu Pećke patrijaršije, koja je obuhvatala i okupljala srpski narod u vremenima kada Srbi nisu imali svoju državu, odnosno od 16. do poznog 18. veka, rekao je Ković za Sputnjik.
On podseća da Srpski narod živi u Skadru praktično od prvih pominjanja tog grada, a iz njega potiču neki od značajnijih predstavnika srpskog naroda, poput Nikole Vulića, jednog od naših najznačajnijih antičara i Koste Miličevića, jednog od vodećih slikara srpskog impresionizma.
Profesor podseća na to i da je država Nemanjića od vremena kralja Milutina obuhvatala čitavu severnu Albaniju do reke Maće, a da je u vreme cara Dušana čitava Albanija bila pod vlašću Srbije. Međutim, Albanci se očigledno rukovode drugačijim „istorijskim izvorima“.
Očigledno je da među Albancima postoji konsenzus zasnovan na isključivom i beskompromisnom shvatanju sopstvenih nacionalnih interesa. To podrazumeva nespremnost na bilo kakav razgovor ili kompromis o nečemu što je odavno utvrđena istorijska istina, ili o legitimnim interesima drugih naroda koji su susedi Albanaca ili žive sa njima izmešano.
Proterivanje Srba
Srbi su živeli u Skadru odvajkada, sve do talasa proterivanja i asimilacije koji se u Albaniji odigrao tokom 20. veka, objašnjava naš sagovornik. Taj talas je naročito bio intenzivan od vremena kralja Ahmeda Zogua, a okončan je za vreme diktature Envera Hodže. U Hodžino vreme je čak bilo zabranjeno i samo postojanje nacionalnih manjina, kaže Ković, pa čak i religije. Prema tome, Srbi su morali da se izjašnjavaju kao Albanci, a crkve, kao i džamije, rušene su širom Albanije.
Tako smo došli do današnjih dana, kada su potomci Srba i dalje koncentrisani u Skadru i okolini. Selo Vraka i dalje ima većinski srpsko stanovništvo. Prema različitim procenama, Srba u severnoj Albaniji ima između 10.000 i 40.000, ali su oni i dalje pod velikim pritiskom, iako formalno više ne postoji zabrana da se izjašnjavaju kao Srbi. Otvaranje srpskog konzulata u Skadru moglo bi da bude konačni početak ozbiljnijeg rada sa tim Srbima.
Ković podseća da Srbi na teritoriji Albanije nisu samo pravoslavne vere – ima i Srba muslimana u okolini grada Fijera, u centralnoj Albaniji, a Srbija je konačno počela da radi i sa njima. Tamo su počeli da stižu srpski udžbenici, dok je u Skadru relativno nedavno obnovljena nastava srpskog jezika, a udruženje Srba i Crnogoraca koji žive u Skadru „Morača-Rozafa“ veoma je aktivno. Kad čovek danas prošeta Skadrom, tvrdi Ković, uveriće se da mnogo ljudi zna srpski jezik. Sve to govori u prilog činjenici da i te kako postoji osnova za otvaranje srpskog konzulata.
Nekad je bilo zabranjeno izjašnjavati se kao Srbin. Srpska imena i prezimena su menjana, pri čemu su prezimena na albanskom često imala podrugljiv smisao. Zatim je doneta odluka da Srbi ipak mogu vratiti svoja imena i prezimena, pre svega prezimena, ali pod uslovom da plate visoku novčanu naknadu državi. Reč je o ostacima ostataka jednog naroda koji je asimilovan i proteran i baš zato ima mnogo osnova da se sa njima radi, pre svega u severnoj Albaniji.
Reciprocitet
Naš sagovornik kaže da je otvvaranje srpskog konzulata u Skadru i neka vrsta recipročnog odgovora na otvaranje albanskog konzulata u Bujanovcu, s tim što je reakcija javnosti bila drastično različita.
Treba primetiti da otvaranje albanskog konzulata u Bujanovcu nije naišlo ni na kakav odziv, niti reakciju u srpskoj javnosti, uprkos tome što smo u tim krajevima, pre svega u Preševu i Bujanovcu, imali oružanu pobunu, kao i nedavnu posetu predsednika Albanije, koja je protekla gotovo bez ikakve pažnje srpske javnosti. I to nije bila prva poseta predsednika Albanije tim krajevima koja se na taj način odigrala.
U Srbiji, pa i u Crnoj Gori, izostala je bilo kakva reakcija na najavu otvaranja albanskog konzulata u Bujanovcu, dok je u Albaniji zavladala gotovo potpuna nacionalna mobilizacija uz jednu vrstu novog šovinističkog talasa, kaže Ković. On takođe ove proteste povezuje sa velikim talasom demonstracija koje tresu Albanije već neko vreme.
Sudeći po vestima iz Albanije i parolama onih koji protestuju u Skadru, a koji su veoma kritički nastrojeni prema Ediju Rami, moguće je da je ovo deo širih protesta koji ovih dana potresaju Albaniju. Tamo imamo periodične proteste koji umeju da budu veoma burni i agresivni, a u poslednje vreme usmereni su protiv odluke vlade Albanije da praktično ustupi ostrvo Sazan, kod Valone, porodici Tramp, koja bi tamo trebalo da gradi turistički kompleks. Nije isključeno da je i ovaj protest deo šireg opozicionog pokreta u samoj Albaniji, u kojem se Ediju Rami i njegovim saradnicima prebacuje da nisu dovoljno patriotski orijentisani, zaključuje Ković.
Pogledajte i:
