Fijasko Berlina i Pariza: Veliko priznanje Evrope da ovu „igru“ protiv Rusije ne mogu da izdrže
© Sputnik / Vladimir Sergejev
Pratite nas
Najnoviji, 21. paket sankcija protiv Rusije ispostavlja se kao preskup za Evropu, koja, ostavljena sama, nema ekonomske snage da ih izdrži. Ovo posebno važi za Francusku i Nemačku, čije elite neće moći da ih prežive ni politički.
Bilo bi očekivano da predvodnici „koalicije voljnih“ nemaju nikakvih rezervi na uvođenje 21. paketa antiruskih sankcija. Međutim, Francuska i Nemačka pripadaju grupi od šest zemalja zbog kojih usvajanje ovog, poslednjeg paketa, ne teče glatko, kako je iz Brisela najavljivano.
Francuska i Nemačka, podsećamo, zajedno sa Velikom Britanijom, pripadaju predvodnicima „koalicije voljnih“, koja okuplja države koje se spremaju za rat protiv Rusije. Francuski predsednik Emanuel Makron, zajedno sa bivšim britanskim premijerom Kirom Starmerom osnivač je ove koalicije, kojoj se neposredno potom, kao glavni logistički i finansijski oslonac, pridružila i Nemačka. Pre samo desetak dana, Jelisejskim poljima marširali su ešaloni evropskih vojski spremnih da takoreći odmah krenu na istočni front.
Protivljenje sankcijama diktiraju unutrašnji problemi
Ipak, kada je došlo do toga da se usvoji novi paket antiruskih sankcija, i Pariz i Berlin iskazali su rezerve. Formalni razlozi izgledaju gotovo bezazleno. Nemačka traži ukidanje zabrane uvoza ruske ribe kako bi zaštitili svoju prerađivačku industriju, a Francuska zahteva ublažavanje predložene zabrane EU viza za rusko vojno osoblje, odnosno za one koji su učestvovali u specijalnoj vojnoj operaciji.
Međutim, ako se zagrebe ispod površine, stvarni razlozi govore o mnogo dubljoj krizi izazvanoj nerazumnim ponašanjem evropskih političkih elita.
Dušan Dostanić iz Instituta za evropske studije, jaz u EU povodom antiruskih sankcija tumači unutrašnje-političkim prilikama u Nemačkoj i Francuskoj, drastičnim opadanjem popularnosti glavnih političkih aktera i njihovih vlada. Nemački kancelar Fridrih Merc gubi podršku čak i u onom političkom miljeu koji se može smatrati njegovim – tako je u maju izviždan na 104. Danima katolika. Njegovom politikom niko nije zadovoljan.
„Od obećanih ekonomskih reformi ništa se nije desilo, tako da to jedino može da se tumači iz ugla komplikovane privredne situacije u kojoj se Nemačka nalazi. Nema druge nego da popušta, jer bi dalja privredna opterećenja bila veliki problem za sadašnju vladu, koja je i ovako na minimumu poverenja“, naglašava Dostanić
Kada bi se stvari racionalno sagledavale, iz ugla interesa članica EU, a posebno Nemačke, od početka je jasno da politika zvaničnog Berlina nije bila u skladu sa njenim nacionalnim i ekonomskim interesima, ističe Dostanić.
„Iz te perspektive posmatrano, sve što je do sada rađeno, bilo je pogrešno, tako da bi se moglo očekivati da 21. sankcija ne stupi na snagu, odnosno da dođe do nekog odvajanja. Međutim, s obzirom na retoriku koja je tamo izražena, s obzirom da se, umesto onoga što je politika interesa ili realna politika, vodi politika koja je zasnovana na ideologiji, dolazi se do toga da, bez obzira na cenu, ta ideološka politika mora da se ostvaruje. Postoje te snage koje su, bez obzira na to što to nije u nemačkom interesu, rešene da idu u politiku daljeg produbljivanja konflikta“, ističe Dostanić.
Sankcije se Evropi vraćaju kao bumerang
Francuska i Nemačka imaju prigovore na novi paket sankcija zato što ih shvataju kao udar na evropsku ekonomiju, objašnjava novinar i nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Moskve, Slobodan Samardžija.
Prekid saradnje sa Rusijom, kao najvećom zemljom na svetu moguć je do određenih granica. Kada se te granice pređu, šteta po onoga ko prekida odnose postaje prevelika.
„Sve što se dešava u vezi sa sankcijama ispostavlja se kao preskupo za Evropu i da Evropa bez Amerike, ostavljena sama za sebe, ne može da izdrži tako nešto, jer Evropa se pretvorila isključivo u potrošača – nema izvore energenata, nema novu radnu snagu. Jednostavno, Evropa je dovela sebe u situaciju da ne može samu sebe da održava. I zbog toga svake sankcije koje pokušava da uvede imaju povratni uticaj i udaraju na Evropu“, kaže Samardžija.
Drugo, Evropa je shvatila da će Rusija na kraju ostvariti ciljeve zbog koje je pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini i da će na koncu doći do razračunavanja sa onima koji su pomagali Ukrajinu, odnosno, direktno se uključili u sukob na strani kijevskog režima. To će sigurno biti toliko bolno da Evropa to neće moći da podnese, dodaje Samardžija.
Evropske države shvataju da im se rat koji preko Ukrajine vode protiv Rusije više ne isplati.
„To su najbolje videli Nemci, tako što im je pala proizvodnja i napravila veliku katastrofu, videli su i Francuzi, isto tako. Videli su to i Englezi, ali oni nisu članica Unije. Članice Unije pokušavaju nešto, ali cela Evropa trpi od tih sankcija i nije ni čudo što su mnoge zemlje odlučile da im se ne priključe“, objašnjava naš sagovornik.
To što predvodnici „koalicije voljnih“ imaju prigovore na novi paket antiruskih sankcija govori da je ova koalicija stvorena na silu i da se radi o projektu briselske birokratije koji je pokušao da okupi evropske države u zajednički front protiv Rusije. Međutim, ispostavilo se da veliki broj zemalja ne želi da se petlja sa time, jer su shvatile da Evropa više nije jedinstveni sistem kakav je nekada bio, već se radi o državama sa različitim interesima, zaključuje Samardžija.
Teško do saglasnosti o sankcijama
I dok baltičke države bukvalno reže na svoje saveznike, optužujući ih za „sebičnost“, a zvanični Brisel „izražava duboko razočaranje“ zbog zastoja u stvari koja je trebalo da teče glatko, kao puka formalnost, teško je reći da li će saglasnost oko novog paketa antiruskih sankcija uopšte biti postignuta.
Grčka traži izuzeće sa svoje kompanije koje prevoze milione tona utečnjenog ruskog gasa brodovima specijalno napravljenim za plovidbu ledenim okeanima; Austrija insistira na odmrzavanju oko dve milijarde evra ruskih sredstava kako bi se kompenzovali gubici njihove Rajfajzen banke, a Portugalija se pridružila Nemačkoj u zahtevu za ukidanjem zabrane uvoza ruske ribe. Bugarska je, pak, iskoristila pravo veta da sa liste sankcionisanih osoba ukloni ruskog patrijarha, gospodina Kirila i Vagita Alekperova, šefa Lukoila.
Ispada da sve veći broj evropskih prestonica počinje da otvoreno sumnja u efektivnost daljeg evropskog ekonomskog rata protiv Rusije i sve teže svojim građanima opravdava štetu koju trpe njihove nacionalne ekonomije.
Pogledajte i:
