Da li je Amerika najavila početak kraja Međunarodnog krivičnog suda
© AP Photo / Omar Havana
Pratite nas
Izjava Marka Rubija da Međunarodni krivični sud u Hagu predstavlja pretnju po SAD zbog čega će celokupna moć američke vlade biti usmerena ka onemogućavanju njegovog delovanja pokazatelj je šizofrene situacije u Americi, koja lavira između suverenizma i globalizma, ali je ujedno i početak kraja ovog suda, kaže za Sputnjik advokat Goran Petronijević.
Američka objava „rata“ Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) došla je uz optužbu da sud „vodi rat protiv Amerike putem takozvanog međunarodnog prava“ i da je sastavljen od „globalista koji smatraju da imaju neograničenu moć“.
Graničari koji deportuju ilegalne migrante, marinci koji brane zemlju i tužioci koji progone teroriste mogli bi da se nađu pred stranim sudom samo zato što rade svoj posao, istakao je Rubio i dodao da ovaj „odmetnuti sud“ predstavlja pretnju po politički i pravni poredak SAD.
Sud bez kredibiliteta
SAD nisu potpisnice Rimskog statuta, tako da MKS nema jurisdikciju na američkoj teritoriji, ali je tribunal uprkos tome otvorio istrage protiv nekih američkih obaveštajaca i vojnih lica, koje odbija da zatvori. Petronijević objašnjava da je u trenutku potpisivanja ovog dokumenta bilo prisutno 123 potpisnica i da im je inicijalna ideja bila dobra – ideja univerzalne pravde i sprovođenja međunarodnog prava na istim principima.
Ovaj sud je od samog početka imao probleme koji su ga ozbiljno kompromitovali. U prvih deset godina postojanja sudio je svega u sedam slučajeva, i to isključivo za afričke države, zbog čega je i prozvan Međunarodnim sudom za Afriku. Nijedan slučaj od brojnih ratnih zločina koje je počinio NATO, kao ni mnogi drugi sukobi širom sveta, nisu bili predmet istrage ili postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom, kaže Petronijević za Sputnjik.
Tu se kompromitovanost i nekompetencija nije završila, jer je sledeća greška bila podizanje optužnice protiv predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina i Marije Aleksejevne koja je bila na čelu organizacije za zaštitu dece.
To je bila lažna optužba koja je nastala u atmosferi masovne rusofobije, upravo pod uticajem Sjedinjenih Američkih Država, budući da je Međunarodni krivični sud u početku bio pod snažnim uticajem Sjedinjenih Američkih Država. SAD nikada nisu prihvatile da sud ima jurisdikciju nad njihovim državljanima ili njihovom teritorijom. One se i dalje drže pravila iz perioda unipolarnosti – da nijedan strani sud ne može suditi američkom državljaninu, osim američkih sudova i to je nešto što je neprihvatljivo.
Naš sagovornik napominje da je MKS u jednom trenutku pokušao da popravi svoj ugled kada je pokrenuo postupke protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, načelnika Generalštaba Izraela i jednog od vođa Hamasa zbog rata u Gazi. U tom trenutku je izgledalo da postoji pokušaj da se pravda sprovodi nepristrasno, jer nisu bili obuhvaćeni samo izraelski zvaničnici, niti samo predstavnici Hamasa, već operativno rukovodstvo obe strane. Međutim, nastavlja Petronijević, tada je reagovao cionistički lobi u Americi, i pritisak je odradio svoje, a optužbe iako nisu zvanično povučene, nikada nisu ni sprovedene.
Taj sud je izgubio kredibilitet mnogo pre nego što je došao u sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ovo što se sada događa, koliko god bilo suprotno pravu i predstavljalo teško narušavanje međunarodnog prava od strane Sjedinjenih Američkih Država, bojim se da predstavlja početak kraja tog suda.
Čisto nasilje
SAD su jedan od osnivača MKS, koji je organizovan po obrascu nekadašnjeg Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, sa sedištem u Hagu. Suočen sa mogućnošću da MKS u nekom momentu optuži Amerikance, tadašnji predsednik Džordž Buš Mlađi odbio je da potpiše Rimski statut, a američki Kongres je doneo zakon po kojem Bela kuća ima pravo na vojnu intervenciju ukoliko MKS uhapsi nekog američkog državljanina, koji je u javnost prozvan „Zakon o invaziji na Hag“.
S tim u vezi, Rubio je izjavio da će sve „diplomatske opcije“ biti na stolu u kampanji da „eliminišu pretnju koju MKS predstavalja po Amerikance“. Petronijević ovo ocenjuje kao čisto i jednostavno – nasilje.
Ni tamo ni 'vamo
Naš sagovornik smatra da ovakva percepcija stvarnosti pokazuje da Amerika u svom pokušaju sprovođenja suverenizma ipak ostaje na polovini puta između globalizma i suverenizma.
Način na koji se Amerika ponela ovde upravo govori da oni nisu izašli iz perioda u kome su bili predvodnici neoliberalnog globalizma. To je bio period kada su gazili međunarodno pravo i zamenjivali ga pravilima koja su uvodili silom. Dakle, pravo je ono što se dogovori, potpiše i sprovodi, a pravilo je ono što se nameće silom. Iza pravila postoji sila, a iza prava postoji dogovor. To je osnovna razlika, kaže Petronijević za Sputnjik.
On objašnjava da se haos i rascep u kojem se Amerika sada nalazi ogleda i u njihovom vokabularu. Državni sekretar se međunarodnom sudu obratio upravo onako kako su se obraćali u vreme unipolarnosti, kada su Sjedinjene Američke Države bile jedina svetska sila, a koriste jezik i vokabular neoliberalnog globalizma, istovremeno sebe promovišući kao suvereniste koji se bore protiv globalista od kojih je, navodno, sastavljen taj sud.
Petronijević smatra i da nije slučajno baš Marko Rubio taj koji je izašao u javnost sa ovakvom tvrdnjom, te da se za njega priprema jedna vrlo ozbiljna uloga u budućnosti.
Nije slučajno što je tu Marko Rubio, jer je on trojanski konj globalizma. On je jedan od najvećih kočničara američke suverenizacije u ovom periodu i jedan od ljudi koji je neoliberalni globalizam poturio Trampu, najverovatnije sa namerom da bude kandidat na sledećim predsedničkim izborima. Tako bi američki narod, misleći da bira suverenistu, odnosno Trampovog i sledbenika MAGA pokreta, zapravo izabrao neoliberalnog globalistu, a to je upravo Marko Rubio, zaključuje Petronijević.
Pogledajte i:
