Šta se krije u tajnoj nemačkoj fabrici koja naoružava Kijev – i čega se Nemci plaše
© Sputnik / Stanislav Krasilnikov
/ Pratite nas
Nemačka je glavna industrijska baza za naoružavanje Kijeva, međutim, opravdano se sumnja da je Berlin iza napada na civilne mete koje se nalaze na teritoriji Ruske Federacije, uključujući i samu Moskvu. Ovo je izazvalo paniku u Nemačkoj, jer bi svaka od njihovih fabrika koja proizvodi naoružanje za Zelenskog mogla postati legitimni vojni cilj.
Jedna od takvih kompanija je i Helsing koja se nalazi na jugu Nemačke, a Kijev naoružava jeftinim dronovima. Na zgradama nema logotipa, mere obezbeđenja su rigorozne, a okuplja ljude koji su ranije radili u američkim kompanijama kao što su Palantir, Tesla, Epl, Meta.
Vojni analitičar i novinar Andrej Mlakar kaže za Sputnjik da se za ovu fabriku znalo i ranije, ali da je sada na površinu isplivala i istina o napadima na ruske civile, koji su orkestrirani u Berlinu.
Ta nemačka kompanija nije nikakva tajna, ona postoji već dve-tri godine, ali sada je stvar u tome što je prvi put objavljeno da su naoružavali Ukrajince za gađanje ruskih civilnih ciljeva u samoj Rusiji. Sada postoji taj ruski Damoklov mač koji visi nad nemačkim glavama, odnosno strah da je kompanija otkrivena. Ti dronovi se koriste u napadima na Rusku Federaciju, pre svega na civilne ciljeve, i samim tim postali su legitimna vojna meta, kaže Mlakar za Sputnjik.
On dodaje da su se javili strah i bojazan među Nemcima da bi Rusija u nekom trenutku mogla upotrebiti određena sredstva, ne samo rakete, već možda neki drugi oblik asimetričnih operacija, kojima bi se narušila proizvodnja tih dronova, zaustavila kompanija ili paralisala. Iz tog razloga odlučili su da se uklone sa lokacije, objašnjava naš sagovornik.
Nemci su sada odlučili da izvrše, vojnim terminom rečeno, disperziju. To znači da prebace određene ljude i određena sredstva na različite lokacije, da se na različitim lokacijama vrši proizvodnja, da se sadašnja lokacija eliminiše i da se proizvodnja odvija na više tajnih lokacija, odakle bi se zatim prikupljala sredstva i prebacivala u Ukrajinu. Suština je u tome što se kompanija već sada zabrinula za sopstvenu bezbednost i potencijalnu opasnost da bi Rusija mogla delovati protiv te kompanije.
Hoće li ih Rusi gađati?
Rusko Ministarstvo odbrane još je u aprilu objavilo spisak na kojem se nalazi dvadeset i jedna strana kompanija koja je uključena u proizvodnju bespilotnih letelica za Ukrajinu. Te kompanije nalaze se u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Danskoj, Letoniji, Litvaniji, Holandiji, Poljskoj i Češkoj, dok se komponente za dronove, prema istim navodima, proizvode i u Nemačkoj, Španiji, Italiji, Češkoj, Izraelu i Turskoj.
Situacija je vrlo delikatna, kaže Mlakar, jer bi u slučaju otvorenog sukoba između Evrope i Rusije te fabrike automatski postale legitimne vojne mete. Sve te fabrike nalaze se u središtima zemalja članica NATO pakt i ukoliko bi Rusija napala bilo koju teritoriju, bilo koju državu među njima, direktno bi bila optužena da je započela rat.
NATO bi priželjkivao da do toga dođe, jer bi time Rusija bila direktno optužena da je pokrenula rat. Ono što sada na Zapadu pokušavaju da urade jeste da na svaki način isprovociraju Rusiju, kako bi ona ishitreno odreagovala. Za sada Rusija samo upozorava i na taj način oni hoće da stave do znanja zapadnom svetu da vrlo dobro znaju šta se dešava.
Čija je kompanija?
Kada je reč o poreklu novca, Mlakar objašnjava da je firma apsolutno nemačka. Kompanija Helsing je delimično osnovana i parama iz investicionog fonda osnivača Spotifaja, koji je švedska firma, međutim, 90 odsto novca je nemačko. Ukrajinci su, naravno, jeftina radna snaga, dok se Amerikanci iz Palantira i Tesle bave softverskim inžinjeringom. Ovo definitivno nije jedina fabrika ove vrste u Nemačkoj, niti je jedina u kojoj se pravi naoružanje za napade na Moskvu i Sankt Peterburg.
Među zaposlenima na višim funkcijama su u velikoj većini slučajeva – Amerikanci. Pošto i u Ukrajini ima ljudi koji se bave softverskim inženjeringom, oni su uključeni i sarađuju na ovakvim kompanijama, međutim, glavni nosioci posla su ipak stranci.
Ukrajinci su tu samo pomoćno sredstvo. Oni nisu glavni organizatori, planeri i kreatori razvoja veštačke inteligencije, nego su pomoćna armija koja tu pomaže u kreiranju određenog sadržaja, prevođenju na ukrajinski jezik, modifikovanju softverskog sistema kako bi se prilagodio ukrajinskim uslovima rada.
„Nemački Zelenski“
Na pitanje zašto nemački kancelar Merc pomaže Kijevu na štetu svog naroda, istovremeno napadajući Rusiju, Mlakar kaže da Merca sve češće ga opisuju i porede sa Vladimirom Zelenskim, koji je zarad tuđeg interesa odveo svoj narod i svoju državu u propast. Naš sagovornik objašnjava da je to u potpunosti u skladu sa Mercovom ličnošću.
Merc je sam po sebi takva ličnost. Njegov osnovni cilj jeste obračun sa Rusijom. Čovek verovatno ima neke frustracije u odnosu na Rusiju, s obzirom na to da ekonomska situacija u Nemačkoj nije baš sjajna, da se poslovi veoma brzo gube, da je privreda u stagnaciji i recesiji, a on se bavi naoružavanjem i pretnjama Rusiji.
Mlakar ističe da bi Mercov politički opstanak, koji je ugrožen jer mu je rejting u sunovratu, mogao jedino da bude očuvan ako on pokrene neki masovni rat, s nadom da će izazivanjem sukoba zadržati vlast. Na unutrašnjem planu se bori sa Alternativom za Nemačku (AfD-om), koja je u nekim saveznim državama Nemačke jača i od demohrišćana i od socijaldemokrata zajedno.
Podrška Mercu opada, pritisci se pojačavaju, a on sve češće zvecka oružjem, dok njegovi politički protivnici polako ali sigurno jačaju. Nekada dominantni samo u istočnoj Nemačkoj, AfD koji se zalaže za ukidanje pomoći Ukrajini i što skorije mirovne pregovore sada dobija podršku i na severu i na jugu i u centralnoj Nemačkoj, što dovoljno indikativno govori o stavovima nemačkog naroda o daljoj militarizaciji i sukobu sa Ruskom Federacijom, zaključuje Mlakar.
Pogledajte i:
