https://lat.sputnikportal.rs/20260517/amerika-bi-da-razdvoji-rusiju-i-kinu-ali-ta-epoha-je-prosla--moraju-da-shvate-da-vise-nisu-hegemon-1199292405.html
Amerika bi da razdvoji Rusiju i Kinu ali ta epoha je prošla – moraju da shvate da više nisu hegemon
Amerika bi da razdvoji Rusiju i Kinu ali ta epoha je prošla – moraju da shvate da više nisu hegemon
Sputnik Srbija
Ako se pozovemo na istorijsku analogiju, moguće je da je Donald Tramp tražio od Sija Đinpinga da napravi neki otklon od Rusije. Pozivajući se na Kisindžerovu... 17.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-17T21:19+0200
2026-05-17T21:19+0200
2026-05-17T21:19+0200
svet
svet
svet – politika
sad
kina
rusija
analize i mišljenja
od četvrtka do četvrtka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/411/30/4113033_0:50:2223:1300_1920x0_80_0_0_06a03b25e5161aca77427e72bd42fdd8.jpg
Svakako će, ocenjuje naš sagovornik, poseta Trampa Kini ostati kao jedna od istorijskih i u tom pogledu ne može da se ne napravi analogija sa Niksonovom posetom Kini iz 1972. godine kada su teme bile gotovo iste kao i danas. I tada je, prema njegovom mišljenju, u centru pažnje bio trougao Kine, tadašnjeg Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država kao što ni sada ne može da se govori o susretu Tramp – Si Đinping, a da se ne spominje Rusija i da se ne postavi pitanje da li će Amerikanci možda opet Kinezima ponuditi ono što su i tada.Ponovo na delu Kisindžerov plan?A to je da razvijaju dobre odnose, da otvore saradnju, ali da se Kina okrene od Sovjetskog saveza, odnosno Moskve. Tada je to, dodaje Lukić, bila taktika koju je osmislio Henri Kisindžer, a koji je zapravo i spremao tu posetu, jer je ranije već tajno bio u Kini.„Znamo šta se posle dogodilo, glavna reč je bila Tajvan i sedam godina kasnije, 1979. uspostavljeni su diplomatski odnosi. I tada je bilo reči o jednoj Kini i pitanju da li pre svega Tajvanu pripada nezavisnost od Kine, i tada su Amerikanci govorili da je Kina jedna, ali su radili nešto sasvim drugo. U svakom slučaju, Peking nikada ne bi pristao na preimućstvo Tajvana pogotovo ne sada, kada je mnogo moćniji nego pre pola veka”, rekao je naš sagovornik.Supersila dokazuje moćDanas, ocenjuje on, Kina sa Amerikancima može da razgovara na ravnopravnim osnovama, tu nema ekonomski podređenog statusa Kine. Ipak, ne treba da nas čudi Trampova taktika uvođenja carina Kini uoči posete Pekingu, jer on koristi poluge koje ima i razmišlja s jedne strane kao šuomen, a s druge, kao biznismen.„On verovatno u biznisu postavlja stvari visoko na početku pregovora da bi kasnije mogao da ih spušta. Tako i sada, on te carine uvodi da bi mogao da ih ukloni, u smislu da čini neke ustupke, odnosno, da pokazuje neku vrstu moći. Sjedinjene Države su svakako još supersila, a problem svake supersile, kroz istoriju je bio taj što tu svoju moć mora stalno da dokazuje – i na vojnom i ekonomskom i kulturnom planu. Samo što to Tramp radi drugačije nego što su radili njegovi prethodnici ali se i taj njegov metod pokazao kao ne baš delotvoran kada su u pitanju države kao što je Kina”, podvukao je Lukić.Mogu li SAD da priznaju Kinu kao ravnopravnu?Činjenica da je Tramp pozvao poslovne ljude da putuju sa njim, a pogotovo Ilona Maska sa kojim u prethodnom periodu nije bio baš u dobrim odnosima, važna je zbog novih tehnologija ali naš sagovornik ukazuje i na potencijalni problem. Smatra da bi saradnja Sjedinjenih Država sa Kinom u sferi ekonomije trebalo da se razvija na nekim malo drugačijim osnovama nego što je to bilo do sada.„U smislu da Sjedinjene Države treba da priznaju Kinu kao ravnopravnu državu, odnosno ravnopravnog, a ne podređenog partnera. Dakle, Amerika mora nekako da proguta da ona više nije hegemon kao što je to postala početkom 1990. kada je uspela da doprinese rasturanju Sovjetskog Saveza I to je trajalo oko 30 godina. SAD je teško da prizna da to više nije i da se odrekne pozicije moći koje imala ranije. Ukoliko se to dogodi, ukoliko Tramp i cela njegova administracija prihvate tu poziciju i naprave taj otklon od politike izuzetnosti onda možemo da očekujemo pozitivne rezultate”, izjavio je Lukić u emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“.Shvata li Tramp poruku o Tukididovoj zamci?Si Đinping je tokom posete Donalda Trampa rekao da želi da njihove države izbegnu Tukididovu zamku što naš sagovornik ocenjuje kao veoma pametan potez kineskog predsednika. Lukić kaže da je Tukidid veliki evropski istoričar iz antičkog vremena, a u teoriji je priznata njegova misao da sila u usponu ugrožava već postojeću silu i da gotovo neizbežno dolazi do rata.On dodaje da je to vrlo moćan izraz koji označava uvožavanje drugih ali istovremeno upozorava na činjenicu da je Kina toliko ojačala da je sada za Amerikanice to neizvesno. A poseta i način na koji su se srela ova dva državnika, deluje kao da imaju dobru volju, zaključio je naš sagovornik.Pogledajte i:
sad
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, svet – politika, sad, kina, rusija, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka
svet, svet – politika, sad, kina, rusija, analize i mišljenja, od četvrtka do četvrtka
Amerika bi da razdvoji Rusiju i Kinu ali ta epoha je prošla – moraju da shvate da više nisu hegemon
Ako se pozovemo na istorijsku analogiju, moguće je da je Donald Tramp tražio od Sija Đinpinga da napravi neki otklon od Rusije. Pozivajući se na Kisindžerovu taktiku, verujem da su Amerikanci svesni da je strateški savez koji postoji između Rusije i Kine daleko nadmoćniji u odnosu na SAD, kaže Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije.
Svakako će, ocenjuje naš sagovornik, poseta Trampa Kini ostati kao jedna od istorijskih i u tom pogledu ne može da se ne napravi analogija sa Niksonovom posetom Kini iz 1972. godine kada su teme bile gotovo iste kao i danas. I tada je, prema njegovom mišljenju, u centru pažnje bio trougao Kine, tadašnjeg Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država kao što ni sada ne može da se govori o susretu Tramp – Si Đinping, a da se ne spominje Rusija i da se ne postavi pitanje da li će Amerikanci možda opet Kinezima ponuditi ono što su i tada.
Ponovo na delu Kisindžerov plan?
A to je da razvijaju dobre odnose, da otvore saradnju, ali da se Kina okrene od Sovjetskog saveza, odnosno Moskve. Tada je to, dodaje Lukić, bila taktika koju je osmislio Henri Kisindžer, a koji je zapravo i spremao tu posetu, jer je ranije već tajno bio u Kini.
„Znamo šta se posle dogodilo, glavna reč je bila Tajvan i sedam godina kasnije, 1979. uspostavljeni su diplomatski odnosi. I tada je bilo reči o jednoj Kini i pitanju da li pre svega Tajvanu pripada nezavisnost od Kine, i tada su Amerikanci govorili da je Kina jedna, ali su radili nešto sasvim drugo. U svakom slučaju, Peking nikada ne bi pristao na preimućstvo Tajvana pogotovo ne sada, kada je mnogo moćniji nego pre pola veka”, rekao je naš sagovornik.
Danas, ocenjuje on, Kina sa Amerikancima može da razgovara na ravnopravnim osnovama, tu nema ekonomski podređenog statusa Kine. Ipak, ne treba da nas čudi Trampova taktika uvođenja carina Kini uoči posete Pekingu, jer on koristi poluge koje ima i razmišlja s jedne strane kao šuomen, a s druge, kao biznismen.
„On verovatno u biznisu postavlja stvari visoko na početku pregovora da bi kasnije mogao da ih spušta. Tako i sada, on te carine uvodi da bi mogao da ih ukloni, u smislu da čini neke ustupke, odnosno, da pokazuje neku vrstu moći. Sjedinjene Države su svakako još supersila, a problem svake supersile, kroz istoriju je bio taj što tu svoju moć mora stalno da dokazuje – i na vojnom i ekonomskom i kulturnom planu. Samo što to Tramp radi drugačije nego što su radili njegovi prethodnici ali se i taj njegov metod pokazao kao ne baš delotvoran kada su u pitanju države kao što je Kina”, podvukao je Lukić.
Mogu li SAD da priznaju Kinu kao ravnopravnu?
Činjenica da je Tramp pozvao poslovne ljude da putuju sa njim, a pogotovo Ilona Maska sa kojim u prethodnom periodu nije bio baš u dobrim odnosima, važna je zbog novih tehnologija ali naš sagovornik ukazuje i na potencijalni problem. Smatra da bi saradnja Sjedinjenih Država sa Kinom u sferi ekonomije trebalo da se razvija na nekim malo drugačijim osnovama nego što je to bilo do sada.
„U smislu da Sjedinjene Države treba da priznaju Kinu kao ravnopravnu državu, odnosno ravnopravnog, a ne podređenog partnera. Dakle, Amerika mora nekako da proguta da ona više nije hegemon kao što je to postala početkom 1990. kada je uspela da doprinese rasturanju Sovjetskog Saveza I to je trajalo oko 30 godina. SAD je teško da prizna da to više nije i da se odrekne pozicije moći koje imala ranije. Ukoliko se to dogodi, ukoliko Tramp i cela njegova administracija prihvate tu poziciju i naprave taj otklon od politike izuzetnosti onda možemo da očekujemo pozitivne rezultate”, izjavio je Lukić u emisiji radio Sputnjika „
Od četvrtka do četvrtka“.
Shvata li Tramp poruku o Tukididovoj zamci?
Si Đinping je tokom posete Donalda Trampa rekao da želi da njihove države izbegnu Tukididovu zamku što naš sagovornik ocenjuje kao veoma pametan potez kineskog predsednika. Lukić kaže da je Tukidid veliki evropski istoričar iz antičkog vremena, a u teoriji je priznata njegova misao da sila u usponu ugrožava već postojeću silu i da gotovo neizbežno dolazi do rata.
„Si Đinping je na taj način upozorio Amerikance da to ne bi trebalo da se desi i da može da bude i drugačije - da ne dođe do rata i da je mnogo bolje da nekako sarađuju. Rat ne bi bio dobar ni za Kinu, ni za SAD kao što nije bio dobar ni za Atinu, ni za Spartu. Ono što je kod Kineza zanimljivo i što je veoma vredno, jeste da se oni zapravo pozivaju često na istoriju, jer su, za razliku od Amerikanaca, nacija koja traje više hiljada godina i oni imaju to istorijsko iskustvo i pamćenje. Ukoliko Amerikanci postupe racionalno oni će prihvatiti tu kinesku sugestiju ili pruženu ruku za saradnju, jer sigurno postoji neki nagon za samoodržanjem. Pretpostavljam da će i oni radije da prihvate da postoji druga sila koja je ravnopravna sa njima i da funkcionišu po principu miroljubive, aktivne koegzistencije”, objasnio je Lukić.
On dodaje da je to vrlo moćan izraz koji označava uvožavanje drugih ali istovremeno upozorava na činjenicu da je Kina toliko ojačala da je sada za Amerikanice to neizvesno. A poseta i način na koji su se srela ova dva državnika, deluje kao da imaju dobru volju, zaključio je naš sagovornik.
