https://lat.sputnikportal.rs/20260508/koliko-ce-kostati-balkan---novi-ekonomski-zaokret-amerike-1198973210.html
Koliko će koštati Balkan - novi ekonomski zaokret Amerike
Koliko će koštati Balkan - novi ekonomski zaokret Amerike
Sputnik Srbija
Uprkos porukama Vašingtona o jačanju energetske bezbednosti Zapadnog Balkana i smanjenju zavisnosti od ruskih energenata, sve jasnije je da je ključni cilj SAD... 08.05.2026, Sputnik Srbija
2026-05-08T19:32+0200
2026-05-08T19:32+0200
2026-05-08T19:32+0200
svet
svet
svet – politika
sad
zapadni balkan
energenti
ruski gas
gas
lng terminal
jelica putniković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/10/1135490671_0:0:2392:1347_1920x0_80_0_0_43b87889ab59ff3c1f7c78fafa40418b.jpg
Vašington intenzivira svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu kroz energetsku politiku koja se zvanično predstavlja kao jačanje „energetske bezbednosti“ i smanjenje zavisnosti od ruskih isporuka, ali u suštini ostavlja otvorenim ključno pitanje – koliko će takav zaokret koštati potrošače i da li region uopšte ima infrastrukturu da ga izdrži.Specijalni izaslanik Ministarstva energetike SAD za energetsku integraciju Džošua Volc poručio je da Sjedinjene Države povećavaju energetsko prisustvo u regionu kako bi se smanjila zavisnost od ruskih energenata. Međutim, američki zvaničnik kao da je propustio da kaže koliko će ti energenti da koštaju i postoje li uopšte kapaciteti za njihovo dopremanje.Američke političare ne zanima koliko će građani plaćati energenteUrednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković ocenjuje da se iza ovakvih poruka nalazi pre svega politička i komercijalna logika, a ne briga o energetskoj stabilnosti Evrope.U osnovi, kako se ističe, američki energetski pristup ne polazi od standarda evropskih građana ili industrijske održivosti, već od interesa sopstvenih izvoznika da prošire tržište.Amerika bila inicijator miniranja izgradnje Južnog tokaNaša sagovornica podseća se i da su Sjedinjene Države ranije imale značajan uticaj na evropsku energetsku mapu, uključujući i proces odustajanja od gasovoda Južni tok, nakon čega se Evropa u većoj meri okrenula LNG tržištu i alternativnim pravcima snabdevanja.Amerika je svojevremeno bila jedan od inicijatora akcije da se ne izgradi gasovod Južni tok, te je onda Turska pristala da se gasovodom poveže sa Rusijom i sada ruski gas teče Turskim tokom kroz Crno more. U međuvremenu je bugarska vlada odustala od izgradnje gasne elektrane Belane i sa Amerikom napravila dogovor da gradi još dva bloka u nuklearnoj elektrani Kozloduj, podseća Putnikovićeva.Zapadni Balkan, pak, ostaje infrastrukturno ograničen. Nedovoljno razvijene gasne interkonekcije i nedostatak LNG terminala čine da region i dalje može da nabavlja energente putem postojećih pravaca snabdevanja, odnosno da kupuje ruski gas preko Turskog i Balkanskog toka, kao i azerbejdžanskih isporuka preko TANAP i TAP sistema.Što se Mađarske i Slovačke, koje dobijaju ruski gas preko Turskog toka tiče, one će krajem ove godine ostati bez snabdevanja jeftinim ruskim gasom ukoliko Brisel ne izmeni propise da ne uvozi ruski gas od 2027. godine, dodaje Putnikovićeva. Ove dve države biće prinuđene da kupuju skuplji američki gas preko nekog od terminala u Evropi, dodaje ona.U takvim okolnostima, najave o brzom „oslobađanju od zavisnosti“ od ruskih energenata sve više deluju kao politički cilj koji ne prati realna infrastruktura. Posledica toga, prema oceni analitičara, mogla bi biti rast cena energije i dodatni pritisak na evropske ekonomije, uz istovremeno jačanje pozicije američkog LNG-a na tržištu.Zaključak koji se nameće jeste da se energetska politika SAD u Evropi sve manje vodi logikom cene i stabilnosti snabdevanja, a sve više logikom obezbeđivanja tržišta za sopstveni izvoz — bez obzira na to koliko će taj proces koštati krajnje potrošače.Pogledajte i:
sad
zapadni balkan
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, sad, zapadni balkan, energenti, ruski gas, gas, lng terminal, jelica putniković
svet, svet – politika, sad, zapadni balkan, energenti, ruski gas, gas, lng terminal, jelica putniković
Koliko će koštati Balkan - novi ekonomski zaokret Amerike
Uprkos porukama Vašingtona o jačanju energetske bezbednosti Zapadnog Balkana i smanjenju zavisnosti od ruskih energenata, sve jasnije je da je ključni cilj SAD zapravo otvaranje tržišta za sopstvene energente, bez obzira na to koliko će ih građani plaćati i da li region uopšte ima infrastrukturu za takvu energetsku transformaciju.
Vašington intenzivira svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu kroz energetsku politiku koja se zvanično predstavlja kao jačanje „energetske bezbednosti“ i smanjenje zavisnosti od ruskih isporuka, ali u suštini ostavlja otvorenim ključno pitanje – koliko će takav zaokret koštati potrošače i da li region uopšte ima infrastrukturu da ga izdrži.
Specijalni izaslanik Ministarstva energetike SAD za energetsku integraciju Džošua Volc poručio je da Sjedinjene Države povećavaju energetsko prisustvo u regionu kako bi se smanjila zavisnost od ruskih energenata. Međutim, američki zvaničnik kao da je propustio da kaže koliko će ti energenti da koštaju i postoje li uopšte kapaciteti za njihovo dopremanje.
Američke političare ne zanima koliko će građani plaćati energente
Urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković ocenjuje da se iza ovakvih poruka nalazi pre svega politička i komercijalna logika, a ne briga o energetskoj stabilnosti Evrope.
„Njega očigledno ne zanima koliko će evropske zemlje skuplje plaćati energente ako ne kupuju ono što im je najprijemčivije i najjeftinije na tržištu. A uostalom, to je u duhu izjave Donalda Trampa koji je od EU tražio da kupuje više američkih energenata i utečnjenog gasa i sirove nafte. Tako da to nije iznenađujuća izjava. Možda je čudno što je baš sada izrečena, ali ona je zapravo u duhu politike Donalda Trampa“, navodi Putniković.
U osnovi, kako se ističe, američki energetski pristup ne polazi od standarda evropskih građana ili industrijske održivosti, već od interesa sopstvenih izvoznika da prošire tržište.
„Američke političare ne zanima ni standard građana ni privreda evropskih zemalja – njima je samo stalo da njihove kompanije izvoze što više“, dodaje Putnikovićeva.
Amerika bila inicijator miniranja izgradnje Južnog toka
Naša sagovornica podseća se i da su Sjedinjene Države ranije imale značajan uticaj na evropsku energetsku mapu, uključujući i proces odustajanja od gasovoda Južni tok, nakon čega se Evropa u većoj meri okrenula LNG tržištu i alternativnim pravcima snabdevanja.
Amerika je svojevremeno bila jedan od inicijatora akcije da se ne izgradi gasovod Južni tok, te je onda Turska pristala da se gasovodom poveže sa Rusijom i sada ruski gas teče Turskim tokom kroz Crno more. U međuvremenu je bugarska vlada odustala od izgradnje gasne elektrane Belane i sa Amerikom napravila dogovor da gradi još dva bloka u nuklearnoj elektrani Kozloduj, podseća Putnikovićeva.
Zapadni Balkan, pak, ostaje infrastrukturno ograničen. Nedovoljno razvijene gasne interkonekcije i nedostatak LNG terminala čine da region i dalje može da nabavlja energente putem postojećih pravaca snabdevanja, odnosno da kupuje ruski gas preko Turskog i Balkanskog toka, kao i azerbejdžanskih isporuka preko TANAP i TAP sistema.
„Amerika ne može da dopremi u ovaj deo Balkana energente, osim preko LNG terminala, ali Srbija, na primer, nema još dovoljno gasnih konekcija da bi iz Grčke dopremala gas koji stiže iz Amerike ili od nekog drugog, tako da je usmerena samo na snabdevanje ili ruskim ili azerbejdžanskim gasom“, kaže Jelica Putniković.
Što se Mađarske i Slovačke, koje dobijaju ruski gas preko Turskog toka tiče, one će krajem ove godine ostati bez snabdevanja jeftinim ruskim gasom ukoliko Brisel ne izmeni propise da ne uvozi ruski gas od 2027. godine, dodaje Putnikovićeva. Ove dve države biće prinuđene da kupuju skuplji američki gas preko nekog od terminala u Evropi, dodaje ona.
U takvim okolnostima, najave o brzom „oslobađanju od zavisnosti“ od ruskih energenata sve više deluju kao politički cilj koji ne prati realna infrastruktura. Posledica toga, prema oceni analitičara, mogla bi biti rast cena energije i dodatni pritisak na evropske ekonomije, uz istovremeno jačanje pozicije američkog LNG-a na tržištu.
Zaključak koji se nameće jeste da se energetska politika SAD u Evropi sve manje vodi logikom cene i stabilnosti snabdevanja, a sve više logikom obezbeđivanja tržišta za sopstveni izvoz — bez obzira na to koliko će taj proces koštati krajnje potrošače.
